Latinski: Levisticum officinale Engleski: lovage Francuski: liveche Nemački: Liebstöckl, Maggikraut Italijanski: levistico Opis biljke Selen ili ljupčac (ljubčec, selin) je trajnica iz porodice štitarki (Umbelliferae, Apiaceae). List je velik, nazubljen i tamnozelene boje. Stabljika je šuplja, izbrazdana, okrugla i razgranata. Cvet je nežan i raste u bledim zelenožutim štitovima. Naraste do 3 m. Potiče iz Persije, a rasprostranjen je po planinskim područjima Evrope i Severne Amerike. Kod nas je redak kao samostalna biljka, ali se uzgaja po seoskim baštama kao začin. Istorijat Rimski kuvar Apicije selenom je začinjavao pasulj. Benediktinci su ga preneli na sever Evrope. Karlo Veliki je u 9. veku naredio da se gaji na njegovim imanjima. Napitak od selena, vratiča i hajdučke trave je bio veoma cenjen napitak. Opis začina Miris je aromatičan, veoma izražen i podseća na celer. Ukus mu je oštar i blago gorak. Pripada jačim začinima, pa ga je potrebno oprezno dozirati. Upotreba u kulinarstvu Selen uživa popularnost u Engleskoj i Nemačkoj. Kao začin upotrebljavaju se sveži ili sušeni listovi, seme, kao i sušen mleveni koren. Listovi se dodaju supama, varivima, mesnim jelima i svežem siru. U Nemačkoj se stavlja u juneće supe kao sastojak zeleni – Suppengrün. Naseckanim svežim listovima posipaju se salate. Listovima se trlja piletina, a stabljike i peteljke kuvaju na pari i poslužuju uz neki beli sos. Seme se dodaje biljnim likerima. Selenom se aromatizuje sirće. Čaj je prijatan za piće. Glavni sastojak popularnog Maggi začina je upravo selen. U Italiji se selenom začinjavaju jela od paradajza u kombinaciji sa origanom. Ponekad je odlična zamena za celer. Ostalo Čaj od sušenog korena a i drigih delova biljke ima diuretičko dejstvo te smanjuje probavne smetnje. Pomaže i protiv reumatskih tegoba.