Latinski: Capparis spinosa

Engleski: caper

Francuski: capre

Nemački: Kaper

Italijanski: cappero

Opis biljke

Začin su cvetni pupoljci. Oni se beru na početku cvetanja, i to ujutro dok su još čvrsto zatvoreni. Malo se suše, pa konzerviraju. Spremaju se u sirćetnoj ili slanoj tečnosti, kao i u ulju i soli. U zemljama srednje Evrope više se cene i koriste kapari u sirćetnoj ili slanoj tečnosti, dok stanovnici zemalja u kojima se kapari uzgajaju više vole ovaj začin u ulju. Bolji su manji pupoljci, prečnika od 1 cm. Miris je blag i prijatan, a ukus malo opor i aromatičan. Ako se sitno narežu, miris im se oslobađa. Tokom stajanja u rastvoru razvija se miris i nestaje gorčina. Najbolji su kapari iz mediteranskog dela Francuske, iako bi se toj teoriji žestoko usprotivili Italijani, koji tvrde da su najbolji oni sa Sicilije i susednih ostrva ( na Liparskim ostrvima u mestu Salina u junu mesecu se održava festival kapara).

Upotreba u kulinarstvu

Kapari se najviše upotrebljavaju u Sredozemlju, tamo gde se i proizvode. Najčešće se koriste za garniranje predjela, sira, šunke, kobasica i salama. Izvrsni su sa filetima sitne usoljene ribe, maslinovim uljem, crnim maslinama i svežim feferonima. Oni služe kao začin za sosove, mesna i riblja jela. U jelo se dodaju pri kraju kuvanja jer brzo gube aromu. Kaprima se začinjavaju pirinač i mesne jagnjeće i teleće kuglice. Dobro se slažu sa senfom i renom, a neizostavan su sastojak u pripremi tartar bifteka. Rimljani su jeli kapar s kuvanom ribom. Dobro osušeni kapari sitno se naseckaju i umešaju u holandski sos. Važan je začin za jelo od tunjevine i teletine vitello tonnato – “tunirana teletina”. Na Siciliji je popularno jelo kaponata koja se pravi od patlidžana, paradajza, celerovih stabljika i maslina začinjeno biberom i kaparima.