Iđirot (temišvarka, vodeni božur, tatarsko zelje, komuš) je višegodišnja biljka čiji koren kao i većina biljke leži vodoravno u blatu i iz nje rastu brojni listovi oblika mača visoki do 1 metra. Na sredini stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđe boje. Koren je dugačak, debljine palca i u svežem stanju ima gorak začinski ukus. Vreme cvetanja je jun-juli. Iđirot raste na izrazito mokrom tlu, uglavnom u barama, močvarama, kaljugama i na obalama mirnih voda. Upotrebljivi deo biljke je koren i sadrži skrob, eterična ulja, gorke glukozide, alkaloide, tanin, vitamin C, holin i jod. Preporučuje se kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kod slabosti organa za varenje, nadutosti želuca i creva, kod grčeva, povraćanja, oboljenja žlezda kao i kod gihta. Poboljšava apetit, pomaže kod bubrežnih oboljenja i odlično je sredstvo za čišćenje organizma. Deluje kao sedativ, analgetik i diuretik a koristi se i kao sredstvo za pobiljšanje vida i memorije.
Čaj od korena iđirota priprema se isključivo hladnim natapanjem. Jedna ravna mala kašika ostavi se preko noći u 250 ml hladne vode, a ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe čaj se zagreje u drugoj posudi sa toplom vodom.
Iđirot se kao začin upotrebljava uglavnom u začinskim mešavinama a njegovo delovanje je slično đumbiru. Upotrebljavao se kandiran, a u današnje vreme se osušen koren iđirota samelje, doda u med i koristi kao začin.