Leto je period kada sazreva najviše vrsta voća, a slatki plodovi bogat su izvor zdravih materija, prevashodno antioksidanata koji štite organizam od slobodnih radikala, štetnih produkata razlaganja kiseonika i uzročnika mnogih bolesti. Među najmoćnije antioksidante spadaju vitamin C, karotenoidi (beta-karoten) i flavonoidi (kateklini, flavoni, antocijanini...). Voće koje sadrži najviše ovih korisnih supstanci jesu dinja, borovnica, kupina, malina, šljiva, smokva...
BOROVNICE
Borovnica je listopadni grm sa veoma ukusnim i lekovitim bobicama. Ovo voće odličan je izvor vitamina C (150 g obezbeđuje 41% preporučene dnevne doze ovog vitamina), koji je snažan antioksidant i smanjuje rizik od nastanka karcinoma usta, ždrela, želuca, jednjaka, debelog creva i pluća, a povoljno deluje I u slučaju prehlade i astme. Plava boja borovnice potiče od antocijana - antioksidanta koji sprečava nastanak malignih oboljenja, te bolesti srca i krvnih sudova. Plod je bogat i biljnim vlaknima, naročito pektinom koji snižava nivo holesterola u krvi.
MALINE
Malina sadrži mnoštvo vitamina I minerala, a ono što je čini jakim antioksidantom jeste egalinska kiselina koja usporava rast i sprečava deobu malignih ćelija. Uz to, blagotvorno deluje i na ćelije oštećene kancerom, što potvrđuju rezultati studije srpskih istraživača, koja je nedavno objavljena u britanskom časopisu “Hemija hrane”. Preventive radi, dovoljno je dnevno pojesti 130 grama ovog jagodičastog voća.
šLJIVE
šljiva sadrži mnoštvo korisnih materija, prevashodno antioksidanata, a zbog svog blagotvornog dejstva na organizam proglašena je “novim super voćem”. Naučnici su otkrili da jedna šljiva sadrži podjednaku količinu antioksidanata kao i puna šaka borovnica. šljive imaju vrlo malo kalorija i nimalo masti, a treba naglasiti da ovo voće ne bi trebalo ljuštiti, jer upravo ljuska sadrži najviše antioksidanata.
SMOKVE
Smokva, osim ugljenih hidrata, belančevina i male količine masti, sadrži veću količinu minerala (kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, mangana, gvožđa, selena, bakra i cinka), kao I vitamina (B kompleks, E, K i malo vitamina C). Izuzetno je bogat izvor biljnih vlakana koja kontrolišu nivo šećera u krvi i odlična su prevencija raka debelog creva, a snižavaju i nivo holesterola. Polifenoli, koji takođe ulaze u sastav smokve, deluju kao antioksidanti, blokiraju gene koji uzrokuju rak i usporavaju rast tkiva zahvaćenog kancerom.
ANANAS
Sočno meso ananasa žute je boje, slatkog i aromatičnog ukusa. Ananas je dobar izvor mangana i bakra, a bogat je i vitaminom C, kao i beta-karotenom. Istraživanja sprovedena na Institutu za medicinska istraživanja u Australiji (QIMR) pokazala su da u peteljkama ananasa postoje dva molekula koja imaju antitumorsko dejstvo. Jedan od njih sprečava oštećenje proteina, dok drugi podstiče imunološki sistem da uništava kancerozne ćelije u slučaju raka dojke, pluća, debelog creva, jajnika i melanoma