Nedelja u kojoj se podiže svest i znanje o štetnosti prekomernog unosa soli (World Salt Awareness Week), u koordinaciji WASH organizacije (Svetska akcija o soli i zdravlju), obeležena je u brojnim zemljama sa svih kontinenata, predvođena akcijama koje se sprovode u Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i brojnim drugim državama u organizaciji međunarodnih i nacionalnih organizacija pridruženih WASH organizaciji. Imajući u vidu veliku učestalost visokog krvnog pritiska u Republici Srbiji, AP Vojvodini i gradu Novom Sadu, opravdano se pretpostavljalo da stanovništvo svakodnevno unosi kuhinjsku so u količini većoj od nutritivnog cilja koji je za stanovništvo postavila Svetska zdravstvena organizacija. Prema važećoj zakonskoj osnovi u Republici Srbiji proizvođači namirnica i gotove hrane nisu u obavezi da na deklaraciji označe količinu natrijum hlorida (kuhinjske soli). Sistematska istraživanja o unosu natrijum-hlorida stanovnika Republike Srbije nisu vršena.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa Upravom za zdravstvo Uprave Grada Novog Sada, 2005. godine započeo je aktivnosti na utvrđivanju sadržaja natrijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece, mladih i odraslih osoba kao i kontrolu sadržaja natrijum-hlorida u namirnicama namenjenim javnoj potrošnji u maloprodajnim objektima u Gradu Novom Sadu. U toku petogodišnjeg perioda obavljena je kontrola sadržaja kuhinjske soli u blizu 2000 uzoraka namirnica namenjenih javnoj potrošnji. Epidemiološko istraživanje, sprovedeno 2003. godine utvrdilo je da gotovo polovina osoba starijih od 45 godina u Vojvodini ima visok krvni pritisak, veći od 140/90 mmHg. Rezultati navedene studije su pokazali da u Gradu Novom Sadu čak 70% osoba starijih od 45 godina ima visok krvni pritisak.

Istraživanja su utvrdila da u populacionim grupama koje unose kuhinjsku so u dnevnoj količini koja je veća od 6 grama, postoji značajna povezanost između unosa soli i visine krvnog pritiska. Unos soli je takođe statistički značajno povezan sa stopom smrtnosti od cerebrovaskularnih, kardiovaskularnih i svih uzroka smrti. Svakodnevno povećanje unosa soli za 3 grama praćeno je povećanjem moždanog udara za 6%. Veliki unos soli prepoznat je kao faktor rizika za nastanak hronične bubrežne slabosti, osteoporoze i maligne neoplazme želuca. Veliki unos soli povećava osećaj žeđi. Istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji utvrdila su da deca i mladi koji imaju veliki unos soli imaju i veliki unos slatkih bezalkoholnih pića što se smatra faktorom rizika za razvoj gojaznosti.

Najveći uticaj na ukupan unos kuhinjske soli u razvijenim zemljama imaju industrijski proizvedene namirnice i gotovi obroci namenjeni javnoj potrošnji, dok u nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji upotreba soli za stolom još uvek značajno doprinosi ukupnom dnevnom unosu soli. Natrijum-hlorid u industrijski proizvedenim namirnicama i gotovim obrocima u proseku učestvuje sa 65-80% a količina natrijum-hlorida dodata za vreme pripreme hrane i dodata hrani za stolom sa 15-20% u ukupnom dnevnom unosu soli. Prirodan sadržaj natrijum-hlorida u namirnicama u ukupnom dnevnom unosu učestvuje sa oko 10-15% odnosno iznosi oko 1 gram i predstavlja količnu koja je dovoljna da obezbedi fiziološke potrebe. Razvijene zemlje su prepoznale štetan uticaj prevelikog unosa i povoljan uticaj smanjenja unosa soli po zdravlje stanovništva i pri tome su prepoznale da najveći doprinos u smanjenju unosa soli imaju opšte interventne mere. Veliki značaj imaju ustanove u kojima postoji organizovana ishrana dece i mladih, kao i prehrambena industrija. Obavezno navođenje sadržaja soli, kao i kategorizacija namirnica prema količini soli koju sadrže (nizak, srednji i visoki sadržaj), je kao interventna mera dala izuzetan doprinos u smanjenju unosa soli stanovništva Velike Britanije.

Namirnice iz prve grupe imaju deklaraciju zelene boje, one iz druge grupe imaju deklaraciju u žutoj, a one iz treće grupe imaju deklaraciju u crvenoj boji što je značajna pomoć potrošačima pri kupovini namirnica. Uspešno sprovedene mere, čiji je cilj bio smanjenje sadržaja kuhinjske soli u namirnicama namenjenim javnoj potrošnji, doprinele su smanjenju opterećenja stanovništva kardiovaskularnim bolestima (iskazano kroz smanjenje broja izgubljenih godina kvalitenog života - DALY) i padom troškova zdravstvene zaštite osoba sa hroničnim kardiovaskularnim bolestima. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dnevni unos kuhinjske soli zdrave odrasle osobe treba da iznosi do 5 g, odnosno 2, 5 g na svakih 1000 kilokalorija energetskog unosa. Naučni savetodavni komitet za ishranu Velike Britanije preporučuje da dnevni unos natrijum-hlorida za decu uzrasta 1-3 godine iznosi 2 g, za decu uzrasta 4-6 godina iznosi 3 g, a za decu uzrasta 7 i više godina treba da iznosi do 5 g. Zdravstvene vlasti SAD preporučuju da bi osobe koje imaju visok krvni pritisak ili imaju druge činioce rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti trebale da unose ne više od 3, 85 g natrijum-hlorida.

POGLEDAJTE JOŠ:

Natrijum - naš svakodnevni saputnik

Koncentrovani šećer i ishrana