Osobe koje se opredele za ovakvu vrstu dijete nazivaju se lokavori (localvore) i imaju za cilj bolju međusobnu povezanost kao i vezu sa lokalnim proizvođačima hrane, borbu protiv industrijskog procesuiranja namirnica i favorizovanje lokalne ekonomije. Međutim, u nekim ruralnim predelima i specifičnim geografskim lokalitetima lokavorski prečnik može biti i do 300 km ukoliko se na taj način obezbeđuje raznovrsniji izbor namirnica - pre svega riba, povrće, sveže meso ili med. U današnje vreme najveći broj lokavora manje ističe geografsko poreklo namirnica i bazira svoju lokavorsku pripadnost na podržavanju lokalnih poljoprivrednika, uzgajivača hrane i prodavaca namirnica. U najvećem broju slučajeva lokavorska dijeta ne isključuje baš sve namirnice koje potiču sa većih geografskih distanci, pa tako neretko srećemo lokavore koji koriste kafu, čokoladu, so ili neke druge začine koji nisu lokalnog porekla.
Dobro je poznato da se u najvećoj meri aktivne hemijske supstance obilato koriste prilikom komercijalnih transporta hrane na udaljene destinacije u cilju konzervacije svežine i kvaliteta. Lokal-patriotskim pristupom u spravljanju dijete ovaj faktor kontaminacije hrane se eliminiše, a na drugoj strani obezbeđuje se svežija i zdravija namirnica, što prirodnijeg ukusa, za čije uzgajanje i održavanje nije potrebno korištenje hemijskih đubriva, aditiva i konzervansa. Još jedan značajan argument lokavora je i činjenica da su lokalna mala i srednja agrarna preduzeća više orijentisana na organsku proizvodnju hrane što generalno smanjuje ne samo kontaminaciju hrane već i redukciju zagađenja životne sredine, pre svega zemljišta i vode.
U širem smislu smanjenje emisije gasa tokom ovakve proizvodnje hrane teoretski smanjuje uticaj ove vrste industrije na planetarno globalno zagrevanje i klimatske promene, što je takođe važna misija lokavorske aktivnosti. Ne treba zaboraviti da je čovek, kao vrsta, u jednom trenutku svog postojanja bio lokavore vrsta, okružen i usmeren na hranu lokalnog porekla što mu nije smetalo da demonstrira biološku prevlast i dominaciju u odnosu na konkurenciju. Verovatno se pitate kako se u praksi sprovodi lokalna dijeta. Evo nekoliko korisnih saveta za početnike:

NAUCITE ŠTA JE SEZONSKA HRANA VAŠE REGIJE
Poznavanje specifičnosti vaše regije olakšaće vam izbor hrane na pijaci i definitivno vas odvojiti od onoga što vašoj geografskoj regiji ne pripada.

KUPUJTE HRANU OD LOKALNIH PROIZVOĐAČA 
Druženje sa ljudima na lokalnoj pijaci može biti veoma zabavno, ali takođe i korisno. Uzmite u obzir činjenicu da vam lokalni poljoprivrednici svojim informacijama mogu znatno olakšati konačan izbor.

KUPUJTE U PRODAVNICAMA KOJE OZNAČAVAJU POREKLO
Ukoliko vam nisu dostupne pijace sa lokalnim proizvođačima hrane prinuđeni ste da hranu kupujete u supermarketima. Međutim, i tamo je moguće potražiti poreklo hrane, koje se često nalazi na deklaracijama ispisanim sitnim slovima.

ULTRA - LOKAL DIJETA: ZAŠTO DA NE? 
Ukoliko ste razočarani izborom hrane koji vam se nameće napravite svoju lokalnu baštu. Uzgajivački posao može biti veoma zabavan i opuštajući, a u isto vreme daje vam mnogobrojne opcije za favorizovanje vašeg ličnog dijetetskog proizvoda.

POSETITE LOKALNA GAZDINSTVA 
Nekada je korisno otići van grada, posetiti lokalna poljoprivredna gazdinstva i obezbediti sezonsku zalihu sveže hrane.

IZABERITE RESTORANE KOJI SERVIRAJU LOKALNO
Restorani sa velikom posetom gostiju i većim prometom hrane najčešće su usmereni na dobru saradnju sa lokalnim proizvođačima hrane. Ovakav pristup u izboru hrane može i vama pomoći u nastojanju da jedete lokalno i budete prisnije povezani sa sredinom u kojoj živite.

Autor teksta: Dr sci med Živojin Jonjev, kardiohirurg

POGLEDAJTE JOŠ:

Organska hrana: potreba ili moda?

Odaberite dijetu