Pod umerenom konzumacijom alkohola podrazumeva se unos do 12 g alkohola na dan. U javnosti je mnogo prisutnija dokumentacija o štetnom delovanju alkohola, posebno unetom u većim količinama, koja se ogleda u povećanoj učestalosti karcinoma, ciroze jetre, trauma uzrokovanih slabijom koncentracijom na poslu ili u vožnji i iznenadnim smrtima nastalim zbog zastoja srca.

Alkohol i koronarna bolest
Jedna od najčešćih manifestacija koja dovodi do srčane slabosti je koronarna bolest. Nastaje kao posledica taloženja holesterola i drugih masnih čestica koje dovode do suženja krvnih sudova koji hrane srce. Najčešća manifestacija koronarne bolesti je angina pektoris, infarkt srca ili iznenadna srčana smrt. Rezultati američke radne grupe Alcohol Alert Group koja je obuhvatila preko milion ispitanika ukazala je na smanjenu učestalost komplikacija koronarne bolesti i hronične srčane slabosti kod osoba sa umerenim afinitetom prema alkoholnim pićima. U pojedinim grupama smanjenje pojave hronične srčane slabosti iznosilo je spektakularnih 20-40%. Ovi rezultati nameću sledeće pitanje: da li je zaista alkohol nezavisni zaštitni faktor?
Poređenjem dobijenih podataka između različitih studija ukazalo je da konzumaciju alkohola najčešće prati smanjen unos zasićenih masnih kiselina i holesterola što potencijalno može dovesti do smanjenog rizika za nastanak koronarne bolesti i indirektno smanjen broj osoba sa srčanom slabošću. Međutim, generalni utisak je da se umerena konzumacija alkohola može smatrati kao zaštitni faktor u odnosu na pojavu srčane slabosti, pa je shodno tome definisan kao nezavisni zaštitni nutritivni faktor.

Stav lekara
Iako potencijalno protektivan po srce, alkohol u većim količinama povećava rizik od moždanih udara i nekontrolisanih krvavljenja. Zbog toga preporučujemo sledeće:
- Osobe koje ne konzumiraju alkohol ne treba podsticati na konzumaciju alkohola, tim pre što blagotvorno dejstvo manje količine alkohola po zdravlje čoveka još uvek nije naučno dokumentovano.
- Osobe koje povremeno konzumiraju alkohol nisu pod povećanim zdravstvenim rizikom ukoliko ne prelaze 1-2 pića na dan (12 g alkohola/dan).
- Osobe koje piju preko dozvoljenog limita treba edukovati i usmeravati na smanjenje konzumacije alkohola do predviđenog dnevnog limita.
Poseban oprez preporučujemo trudnicama, vozačima ili operatorima potencijalno opasnih mašina, osobama koje koriste lekove čije se dejstvo menja pod uticajem alkohola, osobama koje imaju pozitivnu porodičnu istoriju o alkoholizmu i osobe koje se oporavljaju od alkoholizma.

Važnost izbora alkoholnog pića
U poslednje vreme sve više se ističe zaštitni efekat crnog vina na kardiovaskularni sistem u odnosu na pivo ili žestoka alkoholna pića. Ova tvrdnja sugeriše da se zaštitni efekat krije u nekom od sastojaka alkoholnih pića, a ne u samom alkoholu. Epidemiološke i kliničke studije analiziraju ovu hipotezu sa kontradiktornim rezultatima. Međutim, opšte je mišljenje da crno vino najčešće konzumiraju osobe sa različitim životnim stilom u odnosu na ljubitelje piva ili žestokog alkoholnog pića, što može imati i presudnu ulogu na učestalost hronične srčane slabosti.

Autor teksta: Dr sci med Živojin Jonjev, kardiohirurg

POGLEDAJTE JOŠ:

Francuski paradoks

Neprijatelj sa dva lica - holesterol