Post nekada
Svi veliki mudraci su postili od - Lao Cea do Pitagore i Hipokrata, a njegove pozitivne strane poznavale su i stare civilizacije: Asirci, Vavilonci, Kinezi, Grci, Palestinci i Rimljani, Indijci, Egipćani i drugi.
Tragovi posta datiraju iz XV veka pre nove ere u doba starog Egipta. Na temeljima iskaza grčkog pisca Herodota, stari Egipćani su za očuvanje zdravlja i mladosti postili jednom mesečno. Da su i Grci postili, nalazimo u dokumentima iz VI veka p.n.e. Pitagora i njegovi učenici su verovali da postom šire svoje vidokruge i sposobnost razmišljanja. U kontekstu posta spominju se i Platon i Sokrat, koji su izvodili redovne desetodnevne postove, iz istih razloga kao i Pitagora. Sa Tibeta datira i knjiga iz IV v.p.n.e. pod nazivom Osnovna načela medicinske nauke, koja sadrži posebno poglavlje o lečenju hranom i postom.
Čak je otac naučne medicine Hipokrat (460.-375.p.n.e.) u slobodnom prevodu ovako nekako rekao: Glad je majka zdravlja, a preterana sitost izvor raznih bolesti. Čovek doktora nosi u sebi, treba mu samo pomoć pri delovanju. Ukoliko telo nije očišćeno, što više ga hraniš, više mu štete nanosiš.
Ako preskočimo nekoliko vekova u vremeplovu posta, zaustavićemo se u XVI veku. Švajcarski lekar, Paracelzus, post je smatrao najvećim lekom, dok je dr.Hofman u XVII veku napisao i knjigu na temu o izvanrednim rezultatima posta kod bolesti. Dr. Von Siland se o postu izjasnio kao o terapiji na najvišem nivou, a dr. Adolf Majer post navodi kao najefikasnije sredstvo za korigovanje bolesnog stanja. Dr. Miler piše o postu kao jedinoj prirodnoj metodi evolucije kroz koju se organizam može sistematski očistiti i resetovati do fiziološke normale.
I moderna nauka uveliko prepoznaje i koristi dobrobiti posta pri lečenju mnogih bolesti, pa su na tu temu iznikli brojni naučni radovi ( na Univerzitetu Harvard, Rokfeler, Karnegi Insitutu...)

Značenje posta u religiji
Uz nauku, postom se oduvek bavila i religija. Tako se i u Bibliji na više mesta spominje i preporučuje post. Sam Isus je četrdeset dana postio kako bi se pripremio za svoju misiju. U spomen tome hrišćani se pripremaju za Uskrs upravo postom. I pravoslavcima i katolicima vera nalaže post, koji se po dužini trajanja deli na jednodnevne, višednevne i višenedeljne. Post je duhovnog i telesnog karaktera. Kod Jevreja post predstavlja potpuno suzdržavanje od hrane i pića, uključujući i vodu. Islamski post spada u jednu od temeljnih islamskih verskih dužnosti svakog punoletnog muslimana i muslimanke. Traži potpuno suzdržavanje od jela, dozvoljenog pića, čak i intimnog odnosa pre zore do zalaska sunca.

Post danas
Danas se post, uz onaj individualni u kućnom režimu, vrši i u brojnim klinikama širom sveta i obuhvata niz koraka. U pozitivne učinke posta navode se:
1. prirodna detoksikacija
2. razgrađivanje energetskih rezervi
3. mogućnost ranog lečenja bolesti 
4. uspešno lečenje bolesti metabolizma čiji je izvor u lošoj ishrani 
5. pomaže pri očuvanju telesnih i umnih sposobnosti 
6. pomaže pri mršavljenju i podmlađivanju (koža postaje glatka i sjajna) 
7. opšta dobrobit za organizam
Postoji mnogo vrsta postova, ali se o svakom koji traje duže od 10 dana valja savetovati i sprovoditi pod nadzorom lekara. Post se ne preporučuje u trudnoći, kod nekih hroničnih bolesti (astma, šećerna bolest, karcinom), zaraznih bolesti ( žutica, tuberkuloza, meningitis), kao i kod oslabljenog i iscrpljenog organizma.
Pri postu valja poštovati temeljna načela, pri kojem je postepeno uvođenje u post sa odgovarajućim koracima, kao i postepen povratak na normalan režim ishrane od presudnog značaja.

Operacija bez skalpela?
Često se zbog svojih blagotvornih učinaka post spominje kao operacija bez skalpela. S njim je kao i sa drugim stvarima. Imati dobra uputstva, uvažavati mere opreznosti, pridržavati se svih principa i koraka, pronaći odgovarajući način uz jasno postavljene ciljeve i rezultat će vas iznenaditi.
Ne zaboravite da je važno da postite pametno i u svoju korist!

POGLEDAJTE JOŠ:

Riba u sosu

Posna salata od haringe

Želja za hranom - zašto jedemo i kad nismo gladni