Glikemijski indeks (GI) je mera koja označava količinu šećera u krvi stvorenu prilikom varenja određene namirnice, a samim tim i količinu hormona insulina koji se, posledično, izlučuje u krv.
Posle svakog obroka u krvotoku se podiže koncentracija glukoze koja se normalizuje lučenjem insulina (glikemijski odgovor). Pošto su ugljeni hidrati iz hrane po svom sastavu različiti, oni izazivaju različite glikemijske odgovore, u zavisnosti od vrste i zrelosti namirnica, načina njihove pripreme ili stepena prerađenosti. Na osnovu toga može se napraviti približna tabela namirnica sa vrednostima glikemijskog indeksa.
Iako ishrana ne može da se bazira isključivo na vrednostima glikemijskog indeksa, trebalo bi slediti neka pravila koja su od velike pomoći prilikom sastavljanja jelovnika jer se na taj način može izbeći pojačano lučenje insulina. Nekontrolisana proizvodnja hormona pankreasa u dužem vremenskom periodu može da izazove brojne štetne posledice po zdravlje: povećanje apetita i gojaznost, poremećaj regulacije nivoa šećera u krvi, pa i pojavu dijabetesa, porast nivoa triglicerida i ‚‚lošeg" holesterola a snižavanje vrednosti ‚‚dobrog" holesterola, kao i povišen krvni pritisak. Poznavanje vrednosti glikemijskog indeksa značajno je, pre svega, zbog prevencije ovih bolesti i tegoba, a namirnice se, u zavisnosti od toga koliki im je GI, dele na dobre i loše.
U loše ugljene hidrate spadaju oni čiji je glikemijski indeks veći od 50 pa naglo povećavaju nivo šećera u krvi (glikemiju) dovodeći do lučenja velike količine hormona pankreasa, insulina. Glikemijski indeks dobrih ugljenih hidrata manji je od 50. Oni sporije podižu nivo šećera u krvi, pa se stoga i insulin izlučuje u vrlo malim količinama.
Niske vrednosti glikemijskog indeksa imaju namirnice bogate vlaknima, kao što su hleb od integralnog zrna, integralni pirinač i testenina, povrće, riba, nemasno meso i mlečni proizvodi. U hranu sa visokim vrednostima glikemijskog indeksa ubrajaju se voće bogato voćnim šećerom, pivo, pečeni krompir, kornfleks i zašećereni gazirani sokovi. To, naravno, ne znači da je hrana sa visokim glikemijskim indeksom zabranjena. Namirnice iz ove dve grupe mogu se kombinovati i to tako što se pečeno meso jede uz povrće ili integralnu testeninu, a ne uz krompir ili beli hleb.
Vodite računa o tome da:
Za mnoge namirnice još nema podataka o glikemijskom indeksu i glikemijskom opterećenju
Postoje individualne razlike u lučenju insulina, posebno kod obolelih od šećerne bolesti, a osobe koje su fizički aktivne moraju unositi više ugljenih hidrata
Glikemijski indeks menja se u zavisnosti od načina i dužine pripremanja hrane (na primer, testenina kuvana 15 minuta ima veći GI od one koja se kuva 10 minuta)
U kombinaciji sa drugim namirnicama, na primer, proteinima, mastima i vlaknima, smanjuje se vrednost glikemijskog indeksa.
Različiti izvori daju i različite vrednosti glikemijskog indeksa.
Tabela vrednosti glikemijskog indeksa
Žitarice:
kukuruz | 78 |
musli | 80 |
kornfleks | 85 |
smeđi pirinač | 70 |
beli pirinač | 90 |
beli pšenični hleb | 100 |
špagete | 52 |
hleb od integralnog brašna | 50 |
integralna testenina | 40 |
belo pecivo | 103 |
Voće:
jabuke | 53 |
kajsije | 80 |
sušene kajsije | 43 |
banane | 73 |
smokve | 85 |
grejpfrut | 35 |
grožđe | 64 |
kivi | 74 |
narandže | 59 |
suvo grožđe | 90 |
dinje | 91 |
jagode | 56 |
šljive | 55 |
trešnje | 32 |
lubenica | 103 |
Povrće bogato skrobom:
šargarepa | 66 |
kuvani krompir | 81 |
pečeni krompir | 95 |
Povrće:
cvekla | 91 |
pasulj | 39 |
soja, kuvana | 25 |
sojino mleko | 50 |
Mlečni proizvodi:
punomasno mleko | 39 |
obrano mleko | 46 |
jogurt | 20 |
voćni jogurt | 47 |
Zaslađivači:
med | 77 |
fruktoza | 27 |
saharoza | 95 |
Ostalo:
pivo | 110 |
tamna čokolada (70% kakaoa) | 22 |
Pogledajte još:
Vitamin B3 - niacin i zdravlje
Grejpfrut - za vitku liniju i zdravo srce