Svakako ne morate biti profesionalni poznavalac vina da biste uživali u čaši ovog božanskog napitka. Ali kako se umeće biranja vina graniči sa umetnošću, nije naodmet da znate neke osnovne stvari o vinu. U narednim redovima dajemo vam savete o vrstama vina, načinu posluživanja, čuvanju vina i najvažnije – uparivanju vina sa hranom.

Vrste vina
Prvo morate da odlučite da li želite belo ili crveno vino, suvo ili slatko vino ili obično ili penušavo vino. Jedan od načina da saznate koje vino želite da servirate jeste da probate po jednu čašu od svake sorte (naravno, ne u jednom obroku!) i beležite u kojem ste najviše uživali. Kako budete više postajali svesni osobina vina koje vam se najviše dopada, tako ćete polako i razumeti na koji način sastojci u njemu utiču na vaše uživanje. Ono što želite od vina jeste da se njegov ukus i miris zadrže što duže na nepcima nakon što ga popijete. Osim toga, postoje vina sa manjim ili većim sadržajem tanina. Tanini se nalaze u kožici zrna crnog grožđa pa tako i u crvenom vinu. Tanini daju gorak ukus vinu, ali su isto tako i zaslužni za sve njegove zdravstvene prednosti. Sva vina sadrže kiselinu koja pomaže da se duže očuva, pri čemu je nivo kiseline vrlo delikatna brojka: premalo kiseline može da pokvari i generalno dovede do blagog vina, dok će ga previše učiniti neprijatno kiselim. Takođe, sadržaj kiseline utiče i na druge aspekte ukusa, na primer, isticanje “nota” voća ili bilja. Još jedan važan aspekt vina je sadržaj alkohola. Sve manje od 7.5% je klasifikovano kao lako, a sve iznad 12, 5% je jako vino.
Vina se takođe razlikuju i po tome kako su sačuvana – da li su odležala u buradima, od koje vrste drveta, te koliko dugo – sve to može u znatnoj meri da transformiše ukus.
Posluživanje vina
Kada sipate vino nikako nemojte grlićem flaše dodirivati čašu, već podignite par santimetara iznad ivice čaše. Vino poslužite u čašama od tankog stakla, sa nožicama, jer će držanje čaše za nožicu sprečiti zagrevanje napitka. Zavisno od vrste vina, različite su i zapremine vinskih čaša.
Bela vina se piju iz čaša u obliku lale, nešto manje zapremine od crvenih, pre svega zato što se po pravili piju ohlađena, pa bi se u većoj čaši duže pila i više zagrevala. Takođe, nikada ne punite čašu do vrha, već stanite kad malo pređete polovinu.
Crvena vina poslužite u većim čašama, širokih bokova, jer će velika površina izložena vazduhu lakše osloboditi aromu. Ovo vino punite do trećine čaše, jer po pravilu, vino treba malo zavrteti pre prvog gutljaja, pa će manje tečnosti osigurati da se ne prosipa iz čaše.
Penušava vina sipajte u tanke, visoke i uske čaše i punite do pred vrh, kako bi mehurići imali što duži put do vrha.
Po pravilu, suva vina se služe pre slatkih vina, bela vina pre crvenih, a ona mlađa pre starijih.
Najbolja vina
Vina dobijaju ime po sorti grožđa od kojeg su napravljena. Ako su dobijena od više sorti, najčešće im se daju imena mesta u kojima su napravljena ili porodice...
Najkvalitetnija bela vina se dobijaju od sorti seminjon, sovinjon, traminac, italijanski, rajnski rizling, beli burgundac, žilavka i beli muskat.
Najkvalitetnija crvena vina se dobijaju od sorti crni burgundac, kaberne sovinjon, merlot, kaberne frank, vranac...
Kuvanje vina
Nisu sva vina namenjena samo za piće. Neke vrste se koriste u kuvanju i pomažu da meso omekša, te često daju bogat ukus bujonu ili sosu. Za kuvanje birajte vina čistog i jednostavnog ukusa kako ne bi nadvladalo ostale sastojke. Bela vina možete sipati u čorbe, dok se crvenim mariniraju razne vrste mesa.