Hemijski sastav, odnosno tehnološke osobine plodova višnje, zavisne su od sorte, zatim od stepena zrelosti i vremenskih uslova za vreme dozrevanja plodova. U proseku, plodovi višnje sadrže oko 83 do 85% vode izmedu 15 i 17% suve materije. Najviše sadrže ukupnog šećera oko 10%, od čega na invertni šećer otpada 9%. Kiseline u proseku sadrže 1, 9%, dok mineralnih materija sadrži oko 0, 6%. Sadržaj vitamina C se kreće od 21 do 60 mg/%, što najviše zavisi od osobine pojedine sorte.

Lekovita svojstva višnje
Natural Health Magazine objavio je da je Univerzitet u Mičigenu (SAD) u svojim istraživanjima utvrdio da višnja sadrži više protivupalnih svojstava od aspirina kao i to da su višnje veliki izvor vlakana, a pošto ne sadrže masti i holesterol preporučuju se osobama s viškom holesterola u krvi.
Najcenjenija vrsta višnje je maraska koja nažalost još uvek nije u dovoljnoj primeni, najviše zbog ograničenog područja na kojima se gaji.
Zbog toga što je izuzetno bogata antioksidantima koji podržavaju obnavljanje ćelija, višnja pomaže u borbi protiv kancera. Višnja je bogata queterinom, kao i elagičnom kiselinom za koju je i naučno dokazano da je najzaslužnija u sprečavanju ove opake bolesti, te peril alkoholom koji je zaslužan za smanjenje već nastalog karcinoma.
Sastojci višnje, antocijanin i bioflavonid koje višnja ima, ublažavaju glavobolju i simptome artritisa i guše, te poboljšavaju srčani ritam.
Za zaustavljanje starenja zaslužni su izokueriterin i kueriterin, na taj način da eliminišu telesne nusprodukte koji dovode do preranog starenja, a melatonin kojim višnja obiluje pomaže u regulisanju sna.