Čaj otklanja umor, okrepljuje, poboljšava koncentraciju, daje energiju, prevenira mnogobrojne bolesti, otklanja različite zdravstvene tegobe... Međutim, da bi ovaj blagotvorni napitak ispoljio maksimalan lekoviti efekat, potrebno je da se priprema po određenim pravilima. Iako svaki čaj zahteva drugačiju proceduru, osnovno je da se koristi meka voda sa malom koncentracijom hlora i kamenca, a to se donekle postiže prokuvavanjem. Koji god čaj da konzumirate, preporučuju se 2-3 šolje dnevno da bi lekovito dejstvo došlo do punog izražaja.

VRSTE ČAJA
Postoje dve velike grupe čajeva - pravi čaj (dobija se iz biljke Camelia sinensis) i biljni čaj koji se priprema od raznih lekovitih trava. Pravi čaj sadrži kofein, te se najčešće koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo, dok se napici od bilja uglavnom upotrebljavaju kao lekovito sredstvo u narodnoj medicini.
Drvo čaja zimzeleni je grm ili stablo sa tamnozelenim listovima i belim, krupnim cvetovima vrlo prijatne arome koja podseća na jasmin. Napitak se može spravljati od svih delova biljke, ali se u tu svrhu ipak najčešće koriste listovi, najbolje sa mladog grma, jer čaj u tom slučaju ima jače dejstvo i na većoj je ceni.
Postoje četiri osnovne vrste pravog čaja, koje se razlikuju po načinu obrade listova nakon berbe, pri čemu se kao glavni kriterijum izdvaja stepen oksidacije. U pitanju su crni, zeleni, beli i ulong čaj.

BILJNI I VOĆNI ČAJEVI
Prave se od svežih ili sušenih cvetova, listova, semenja, korenja i plodova raznih lekovitih biljaka. Ovakvi čajevi pripremaju se uglavnom tako što se određeni deo biljke prelije vrućom vodom i ostavi da stoji kraće ili duže vreme, u zavisnosti od vrste biljke, jačine ukusa i lekovitosti koja želi da se postigne. Sveža biljka zahteva kraće potapanje, dok se sušena ekstrahuje malo duže. Kuvanje biljke ne preporučuje se zbog očuvanja lekovitih sastojaka, naročito ukoliko sadrži eterična ulja, kao što je slučaj sa kamilicom, nanom... Biljni i voćni čajevi ne sadrže kofein, ali zato obiluju mnogim dragocenim sastojcima i imaju izvanredna lekovita svojstva. Čajevi od listova i cvetova biljke pripremaju se prelivanjem vrućom vodom, dok se napici od korena i semena najčešće potapaju u hladnu vodu, zagrevaju do ključanja i kuvaju dok ne ispari trećina tečnosti.

KAKO POBOLJšATI UKUS I LEKOVITOST?
Iako biljke od kojih se pripremaju čajevi poseduju snažna lekovita dejstva, uz određene dodatke kao što su med i limun njihova lekovitost dostiže još viši nivo.
Prilikom izbora meda za čajeve treba voditi računa o pravilima kombinovanja različitih vrsta biljaka i ovih pčelinjih proizvoda. Ukoliko pijete svetle čajeve, kombinujte ih sa medom od lucerke ili nekim drugim neutralnog ukusa. Bogate i intenzivne crne čajeve zasladite medom od heljde ili lipe. Ukoliko volite citrusni ukus čajeva, upotrebite med od narandžinih cvetova. Med se dodaje u topao, nikako u vreo napitak, da ne bi izgubio dragocena svojstva.
Limun se često dodaje čajevima kako bi im se poboljšao ukus, a osim toga, naučna istraživanja pokazala su da dodavanje limuna u zeleni i beli čaj poboljšava njihovu delotvornost. Čajevi sa dodatkom limunovog soka preporučuju se u slučaju glavobolje, bolesti srca, ateroskleroze, tromboze, gangrene, dijabetesa, oboljenja prostate...
Još jedan čest dodatak čajevima jeste cimet koji se uglavnom dobro kombinuje sa voćnim aromama, kao što je na primer jabuka.
Bez ikakvih dodataka piju se čajevi namenjeni lečenju tegoba izazvanih bolestima želuca, creva, bubrega, bešike, žuči i mokraćne kanale.

TOP-SAVETI
• Prilikom pripreme čaja najbolje je koristiti svežu ili sušenu biljku u listićima (rinfuza). Čajevi u listićima su efikasniji, ukusniji i aromatičniji od takozvane čajne prašine koja se pakuje u filter kesice.
• Sušene biljke čuvajte u dobro zatvorenim staklenim posudama ili papirnim vrećicama.
• Kad god ste u prilici koristite svežu biljku umesto sušene.
• Pripremajte čaj u što većim posudama da bi im ukus bio intenzivniji.