\r Sudoper

\r Baš kao što kuvanja nema bez vode, tako nema ni kuhinje bez sudopera. Uz plocu za kuhanje, sudoper je najvažniji element svake kuhinje jer se više od polovine kuhinjskih poslova odvija baš u njegovom okrilju. Izmedu ostalog u sudoperu cistimo, peremo i pripremamo namirnice, ali peremo i sušimo kuhinjski pribor i posude. U skladu s tako važnom ulogom i sudoperi su se od obicnog korita pretvorili u multifunkcionalne kuhinjske module koji nam omogucavaju krace i delotvornije obavljanje razlicitih kuhinjskih poslova.

\r Funkcionalni i ergonomski, oni se vrlo jednostavno mogu uklopiti sa stilom cele kuhinje. Izraduju se od razlicitih materijala, inoxa, prirodnog granita ili visokokvalitetnih umetnih materijala u razlicitim bojama i teksturama s cetvrtastim, okruglim ili ugaonim koritima. Opremljeni su i s vrlo prakticnom dodatnom opremom, integriranim daskama za rezanje i odlagalištima za otpad. Ako nam to prostor dozvoljava, najprakticniji su oni s duplim koritom i ocedivacem, koji su dobrodošli cak i ako se naša kuhinja može pohvaliti s velikom konkurenticom svakog sudopera, mašinom za pranje posuda.

\r Sudoper ili mašina

\r Kako još uvijek postoje mnogi koji ni ne pomišljaju da uz svoj omiljeni i doista nezamenjivi sudoper pronadu mesta i za mašinu za pranje posuda, dobro je znati da brojna istraživanja dokazuju da se mašinsko pranje posuda, posebno u mašinama A i B energetskih razreda, višestruko isplati. Zahvaljujuci mašinama znacajno štedimo vodu, elektricnu energiju i naše vreme. Mašine potroše od 10 do 15 l vode i oko 1, 05 kWh elektricne energije, dok za rucno pranje za istu kolicinu posuda potrošimo od 40 do 80 l vode te oko 2, 5 kWh.

\r Takode mašinaznacajno štedi i naše vreme, pa umesto 45 do 60 minuta koliko nam je potrebno za rucno pranje, potrošimo samo 15-ak minuta koliko nam treba da istu kolicinu posuda stavimo i izvadimo iz mašine. Stoga zahvaljujuci perilici godišnje možemo uštedjeti i do 300 sati svoga vremena, odnosno cak 12, 5 dana umesto na pranje posuda možemo potrošiti na sebe i svoju porodicu. To još nije sve. Kako je temperatura vode kod rucnog pranja od 25 do 35°C, a mašinskog od 45 do 75°C, posude oprano u mašini cišce je, ali i zdravije nego ono oprano rucno. Naime, ne samo da mašine bolje ciste od tvrdokorne prljavštine i masnoca, vec voda temperature od 75°C ima dezinfekcijski i antibakterijski ucinak pa se mašinskim pranjem uništava cak 99, 9% bakterija prisutnih na prljavom posudu.

\r Mašina za pranje posuda

\r Kako je dokazano da u borbi pranja posuda u sudoperu i mašini, mašine uvek pobeduju, one postaju must have u svakom, a posebno vecem domacinstvu. Buduci da je izbor baš kao i u slucaju sudopera, doista velik, svako može pronaci mašinu baš za svoju kuhinju. U ponudi su samostojece, ugradbene i integrirane mašine koje se od ugradbenih razlikuju po tome što se ploca za upravljanje ne vidi izvana. Kao što je vec spomenuto, pri kupovini mašine najvažnije je da se bez obzira na visoku cenu odabere ona koja zahvaljujuci svojim funkcijama i uštedama koje omogucuje spada u najviši energetski razred. Takve mašine koriste samo 10 l vode, pa na primer zahvaljujuci njima domacinstvo godišnje može uštedeti cak 14.600 l vode što je dovoljno za tuširanje cele godine. A osim što su štedljive jer funkcionišu po principu štedljivog impulsnog pranja te tako cuvaju i okolinu, moderne vrhunske mašine posuda peru i u savršenoj tišini (samo 46 dB). Naravno, u najmodernijim mašinama ima i mnogo više mesta za posude, pa umesto prosjecnih 12 u njih stane 15 kompleta posuda. Uz razlicite posebne programe, vrhunske mašine posuda mogu se pohvaliti i sigurnosnim sistemima koji iskljucuju svaku, pa i najmanju mogucnost od neželjenog istiecanja vode.