\r Smeh uzrokuje mnoge fiziološke promene u našem organizmu. Usled jakog i dugotrajnog smejanja više od tristo različitih mišića dijafragme, lica, trbuha, leđa, nogu i ruku postaje aktivno, očne zenice se šire, a vrhovi prstiju postaju vlažni. Disanje postaje duboko i brže te dostiže brzinu i do 100 km na čas. Podiže se i frekvencija srca, koja može dosegnuti i 120 otkucaja u minuti. Zahvaljujući tome, aktiviraju se odbrambene snage organizma, potiče se izmjena tvari i opskrbljenost krvlju srca i pluća te snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pri tome smeh razgrađuje hormone stresa adrenalin i kortizol, pa na taj način opuštva čitav organizam. Smejanje povećava i kapacitet pluća i njihovu opskrbljenost krvlju bogatu oksigenom, pogodan je i ta razmenu plinova prilikom disanja.

\r Uvažavajući pozitivne posledice smejanja, više je nego očito da je ono zdravo za ljudski organizam u celini. Ali iako je pozitivne strane smeha opisivao još Charles Darwin, naučna su istraživanja započela tek 60-ih godina prošlog veka kada je i nastala gelotologija, nauka o uticaju smeha na ljudsko telo.
\r Smeh dokazano jača imunološki sistem ljudskog organizma potičući stvaranje i koncentraciju ćelija koje uništavaju tumorske ćelije i bakterije, viruse i ostale mikroorganizme, uzročnike mnogih bolesti. Pogoduje i funkcionisanju srca i krvotoka, redukuje hormone stresa, adrenalin i kortizol, potiče cirkulaciju te smanjuje holesterol u krvi, začepljenost arterija, pojavu krvnih ugrušaka i visoki krvni pritisak, a time i opasnost od infarkta.

\r Smejanje povećava i kapacitet pluća i njihovu opskrbljenost krvlju bogatom oksigenom, a pogoduje i izmeni plinova prilikom disanja. S obzirom da se usled smejanja luče i hormoni sreće, endorfini, koji između ostalog ublažavaju bolove, smejanje je i prirodni analgetik. Naučna istraživanja dokazuju da terapije smehom ublažavaju ili čak i uklanjanju bol kod artritisa, grčeva u mišićima, spondiloze te usled glavobolje i migrene.