Iako to mnogi i danas misle, testeninu nisu izmislili Italijani. Kinezi su jeli rezanca još 2000 godina pre Hrista. U II veku pre nove ere grčki fizičar Galen napravio je itrion, smešu od vode i brašna, što će reći - testo. U sirijskom rečniku iz IX veka izvesni naučnik Bar Ali definiše itriju kao testo u obliku strune sušeno pre kuvanja. Jedan oblik itriona sa dugom istorijom je i laganum, oblik množine ove reči je lagana što naravno, znači lazanja. Durum testeninu i pastu kakvu poznajemo danas doneli su na Siciliju Arapi prilikom osvajanja.
Među testeninama, visoko mesto zauzimaju jela od sušenog testa koja su zajednička mnogim kulturama.
Pasta je italijanska reč za testo i predstavlja sušeno testo koje se kuva. Prema italijanskom zakonu, pasta secca ili sušena pasta se pravi isključivo od durum brašna, vode i soli. Durum pšenica je bogata glutenom koji testeninama daje rastegljivost, za razliku od obične pšenica čiji skrobni sastav, nakon kuvanja, daje lepljivu i gnjecavu testeninu. Durum testenine se prave bez dodatka jaja, imaju prirodno žutu boju, ali mogu biti i obojene spanaćem i paradajzom. Ukoliko se prave sa jajima, prodaju se kao sveže i kuvaju nešto kraće od sušenih.
Najčešći oblici italijanske paste su conchiglie - u obliku školjke, farfalle - u obliku leptira i fussille – trostrane spirale, često u boji. Neki proizvođači prodaju dvostrane spirale kao fusile, a to su zapravo rotini. Najraspostranjenije su špagete – pasta tankog i dugačkog valjkastog oblika, dok su špagetini – tanke špagete.
Lazanje su izuzetno široki rezanci sa talasastim krajevima, papardele predstavljaju debelu ravnu traku a taljatele nešto užu i tanju traku. Ništa manje popularne su šuplje paste (makaroni). Pasta se može i puniti sirom, mlevenim mesom, povrćem, a razlikujemo kanelone koje su u obliku dugih cilindara ili kuglica. Testenine, iako jednostavne, mogu predstavljati veoma ukusan specijalitet, u zavisnosti od vrste umaka koji ste pripremili. Potražite recepte ili budite kreativni i uživajte u svim kombinacijama!