\r Začinsko bilje u posudama odlično će uspevati samo ako ima dovoljno svetla, pa ga je idealno staviti na prozor s južne strane, ali poslužiće i istočna. No ne samo da biljke valja staviti u blizini svetla nego i na mesto na kojem će svi ukućani moći uživati u njihovom zelenilu.
\r Dobro je i da su što bliže kuhinji jer ćete ih tako sigurno češće upotrebljavati i negovati. Možete ih uzgajati u gotovo svakoj posudi, a jedini uslov su da imaju rupe kroz koje će voda iscuriti u tanjir na kojem će se tečnost sakupljati. Možete iskoristiti i plastične posude u kojima je bila hrana poput onih za margarin ili jogurt. No i one moraju biti izbušene te očišćene od hrane i deterdženta. Zemlja u kojoj će biljke rasti mora biti što kvalitetnija. Izbegavajte onu iz bašte jer može sadržati mikrobe ili larve koje će sprečiti rast biljke. Umesto nje stavite sterilisanu zemlju, koja se može nabaviti u centrima za prodaju cveća. Začinskim biljkama ne odgovara previše vlage, pa zalivajte samo kad je zemlja suva. Biljkama u glinenim posudama na južnim prozorima češće će trebati voda nego onima u plastičnim s drugih strana sveta. Potrebno ih je i prehranjivati prirodnim đubrivima, i to barem jednom u sezoni, ali bez preterivanja, naročito zimi, jer će im to oslabiti rast. Osnovno pravilo je- što manje đubriva, to bolje. Od insekata i bolesti odbranićete ih ako im osigurate dovoljno svetla i vode, i ako ih redovno čistite od osušenih delova i plevite. Listove za jela najbolje je brati ujutro dok su im vlaga i miris najintenzivniji.

\r Ruzmarin
\r Voli vlagu, ali ne sme plivati u vodi. Treba mu puno svetla i dobro prozračen prostor. Presadite ga barem jednom godišnje jer zemlja s vremenom gubi hranljive sastojke. Najbolje ide uz jagnjetinu i ostalo meso.

\r Peršun
\r Ovaj osveživač daha najbolje raste na jakom suncu. Spreman je za berbu kad mu se lišće počne kovrdžati i kad mu izrastu izdanci s tri dela. Peršun daje oštriji ukus svim jelima, naročito mlevenom mesu ili pire krompiru.

\r Bosiljak
\r Ne podnosi hladnoću, pa mu je potrebno mnogo sunca. Režite cvetove čim se pojave zato što će lišće tako biti aromatičnije i bujnije. Umiruje probavu, pa dobro ide uz masnija jela, picu i špagete.

\r Majčina dušica
\r Osim što je začinska biljka, majčina dušica je i ukrasna zbog ružičasto-belih cvetova koji jakim mirisom odbijaju insekte. Odgovara joj suvo tlo, a cveta od maja do oktobra. Dobra je za variva, sosove, marinade, ribu...

\r Menta
\r Vrlo je otporna i treba je što češće podrezivati, a dobro podnosi i blagi hlad. Odličan je dodatak desertima, možete je staviti i u vruću čokoladu ili crni čaj, a odlična je u salatama od svežeg povrća.

\r Majoran
\r Ne valja ga prečesto zalivati, a tokom dana treba mu i puno senke. Listovi se mogu brati kad god ih ima. Može se koristiti u jelima od ribe, krompira, piletine, paštetama.. Dodaje se na kraju kuvanja.

\r Ljute papričice
\r Zalivaju se tek kad je zemlja suva, a najbolje uspevaju na mestima koja nisu uvek obasjana suncem. Takođe, ne valja ih ni previše đubriri, a treba ih presaditi ili prorediti kad lišće postane pregusto. Budući da ubrzavaju metabolizam i sagorevaju kalorije, odličan su dodatak varivima, salatama i marinadama. Takođe, dobre su za zimske dane jer podižu telesnu temperaturu.
\r