Osim što je ukusno, ovo bobičasto voće je i veoma zdravo. Brojnim ispitivanjima utvrđeno je da se svi delovi biljke mogu upotrebljavati za terapiju bolesti. Preporučuje se za regulisanje pritiska, rada štitne žlezde i prostate, snižavanje nivoa holesterola, stimulisanje rada creva, protiv raznih srčanih oboljenja, crevnih i želudacnih infekcija. Eksperimentalni podaci pokazuju da sama elaginska kiselina, a pogotovo kao sastojak bobica, smanjuje razvoj nekih hemijski izazvanih oblika raka, objašnjava viši naučni saradnik Zorica Juranić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Najviše ga ima u malinama, kupinama, jagodama, naru i orasima, a u manjem procentu u čaju i crvenom vinu. Naša zemlja je veliki proizvodač i izvoznik malina, pa se dejstvo njenih sastojaka opravdano ispituje u okviru projekata koje finansira Ministarstvo za nauku, tehnologjiu i razvoj Republike Srbije. Ova kiselina uglavnom se unosi u organizam u obliku elagitanina, u vidu rastvorljivih jedinjenja koja se lako resorbuju. Ima je i u lišću i u plodovima maline. Smatra se da samo 125 g ovog voća dnevno može značajno doprineti zdravlju i smanjiti rizik od malignih oboljenja. Zamrzavanjem i termičkom obradom elaginska kiselina se ne uništava, delotvorna je i u džemu, sirupu, kompotu.
Za zdrave i obolele
Zbog obilja elaginske kiseline, jagodasto voće ispitivano je u mnogim medicinskim centrima u svetu. Eksperimenti na životinjama potvrdili su da sprečava nastanak karcinoma usne šupljine, pluća, jednjaka i jetre. Uništavanjem slobodnih radikala štiti ćelije od mutacija, odnosno sprečava oštecenje DNK i onemogućava umnožavanje već nastalih malignih ćelija.
- Naši ogledi su pokazali da nisu sve maligne ćelije podjednako osetljive na dejstvo elaginske kiseline, kaže naša sagovornica. Zapazili smo otpornost nekih ćelija tzv. humanog melanoma koje se sporo umnožavaju. Dokazali smo da koncentracije koje zaustavljaju umnožavanje osetljivih malignih ćelija ne deluju toksično na zdrave, zadužene za imunološku odbranu organizma. Medutim, dosadašnja ispitivanja ovog sastojka još ne ukazuju na mogućnost korišćenja maline kao leka. Ona ne može zameniti neku od standardnih terapija koje se propisuju obolelim osobama.

Bobice zdravlja u kuhinji

Okrepljujući sok
Sok od svežih malina okrepljuje organizam iscrpljen prehladom i visokom temperaturom, a ublažava i posledice gastritisa i zapaljenja debelog creva (kolitisa) Pije se 50-100 ml, tri puta dnevno, pre jela.

Čaj protiv prehlade
Pravi se od 100 do 200 g osušenih plodova koji se preliju sa 600 ml vrele vode i potom ostave poklopljeni pola sata. Preporučuju se 2-3 šolje čaja pre spavanja za lakše znojenje prilikom prehlade, gripa i angine.

Sirup od malina
Ispasirati 5 kg malina i na svaki litar soka dodati po 1 kg bagremovog meda. Kuvati na umerenoj vatri dok se ne dobije gust sirup. Odmah se sipa u zagrejane flaše i čuva na hladnom i tamnom mestu.

Kompot
Za 1 l kompota potrebno je 700 g malina, 300 g šećera i 0,1 l vode. Plodovi se slažu u teglu i svaki sloj posipa šećerom. Potom se preliju vrelom vodom, tegla dobro zatvori i pasterizuje 20 minuta na 80°C ili 3 minuta u vodi koja ključa. Ovako pripremljeni plodovi sačuvaće oblik, aromu i ukus svežih malina.

Šarene voćne kocke
Prave se od 500 g svežih malina, jagoda, ribizli i trešanja očišćenih od koštica. Voće posebno izmiksati i u svaku kašu dodati po 100 g šećera, pa dobro izmešati. Sipaju se u odvojene posude i odlože u zamrzivač. Ledene voćne kocke izgledaju dekorativno i daju poseban ukus mineralnoj vodi ili nekom piću.

POGLEDAJTE JOŠ:

Voće, moćno oružje protiv slobodnih radikala

Napitak od malina