Aperitiv bi trebalo da stimuliše apetit i pripremi nas na uživanje u jelu, ali nije uvek tako. Iako nas alkohol uistinu stimuliše, ukoliko je prejak, desi nam se upravo suprotno, jer uživanje alkohola na prazan stomak sigurno neće blagotvorno uticati na stanje u našoj glavi. Dakle, aperitiv bi trebalo da sadrži određenu količinu alkohola, ali treba izbegavati jaka alkoholna pića jer alkohol tada deluje kao anestetik u ustima, čime smo uskraćeni za uživanje prvog zalogaja. S druge strane, zasigurno ćemo se zameriti kuvaru, jer nećemo biti u stanju da razaznamo sve finese pripreme, s obzirom na to da je predjelo obično delikatnog i jakog ukusa. Zato je bolje da se prihvatimo lakšeg suvog vina, pre belog nego crvenog, mada se, kao aperitiv, može poslužiti i roze. Postoji li nešto lepše od visoke čaše svetlucavog penušca, koji nam svojim živim mehurićima, oživi pogled i stvori veselo raspoloženje. Kvalitetni penušci, sa pravom sadržinom alkohola, imaju osvežavajući efekat, a mehurići nam dodatno očiste usta pa smo na taj način adekvatno pripremljeni za pravo uživanje u obroku. Mnogo njih vrlo rado popije kao aperitiv piće gorkog ukusa, jer gorak ukus izaziva lučenje sokova u stomaku. Ovakva vrsta aperitiva ima i jednu neprijatnu osobinu: gorak ukus u ustima traje veoma dugo. Od lakših aperitiva gorkog ukusa, najprihvatljiviji je vermut i to pre svega suvi - dry, dok se beli ili crveni ne preporučuju, jer sadrze mnogo dodatog šećera.Sigurno će se naći i oni koji će vas uveravati da Francuzi, kao poznati gurmani, za aperitiv veoma često piju pastis, po ukusu i alkoholu bogato piće, nalik na makedonsku mastiku ili grčki uzo, ili čak konjak. To je zaista tačno, ali pri tom moramo da poznajemo i navike Francuza. Oni, naime, neće nikada piti pastis ili konjak u restoranu ili pre samog jela. Na putu do restorana, zaustaviće se u nekom bistrou ili kafani, pozdraviti se, popiti aperitiv, proćaskati sa prijateljima i poznanicima i tek nakon toga otići u restoran. Tako će proteći određeno vreme između aperitiva i obroka, a udarni uticaj jakog alkohola će se na taj način ublažiti, pa tako uživanje u jelu neće biti ništa manje. Isto tako su Englezi, u ranija vremena, imali običaj da kao aperitiv priušte sebi čašu šerija ili porta, obavezno suvog. Sadržina alkohola u ovim aperitivima nije preterano visoka, od 15 do 18 stepeni, što je sasvim prihvatljivo.Mada neuobičajeno, kao aperitiv se može poslužiti i pivo, koje svojom laganom gorčinom i niskim stepenom alkohola može biti izvrstan uvod u obrok. Pri tome treba voditi računa da mislimo da umerenu količinu piva koju treba konzumirati, a nikako na nemačku varijantu koja podrazumava ceo litar piva. Ako bacimo pogled na istok, vidimo da Kinezi i Japanci, pre obroka popiju šoljicu laganog čaja, pre svega zelenog, što je u poslednje vreme postalo moderno i na zapadu. Pored čajeva, na istoku se spravljaju i napici od mirisnog i lekovitog bilja sa voćem, koji se takođe služe kao aperitivi. Probajte i sami šta vašim nepcima najviše odgovara. Tako ćete naučiti da podstaknete svoja čula ukusa na pravi način, najadekvatnijim aperitivima, a da pri tome ne potisnete ono zbog čega on postoji - da što više uživate u hrani!

POGLEDAJTE JOŠ:

Francuski paradoks