Kineski i mongolski konjanici i nomadi prvi su naučili kako da čuvaju kupus u rasolu i turšiji, a bio je i osnovna namirnica graditeljima Kineskog zida u III veku pre nove ere. U Evropu su kupus doneli Huni i Mongoli, zajedno sa novim načinom čuvanja i održavanja, a u VI veku pre nove ere Kelti ga prenose na Britanska ostrva. Oni su kupus zvali bresic, a odatle i potiče ime celog roda Brassica. U XVI veku je prenet i na novi kontinent, u Kanadu, te se na taj način kupus postepeno i širio i zadržao na novim područjima.
Prema poreklu, kupus i ostale kupusnjače mogu se podeliti na mediteransku, azijsku i evropsku grupu. Bez obzira na zajedničko poreklo, današnja forma kupusa razlikuje se od one koju su gajili stari narodi. Prvobitno je kupus imao rastresitiju glavicu i drugačiji oblik, dok se forma sa zbijenom glavicom počela gajiti krajem XVII veka. Popularnost kupusa naglo se povećava krajem XIX veka, čemu je doprinela mogućnost da može da se čuva tokom zimskih meseci- kaže dr. Janko Červenski, stručnjak Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Danas postoje divlje forme kupusa na obalama Sredozemnog, Jadranskog i Egejskog mora i na francuskoj, engleskoj i irskoj obali Atlantskog okeana.
Razvoj savremenih načina prevoza i čuvanja u frižiderima, na niskim temperaturama, omogućili su da se kupus i ostale kupusnjače više koriste.
Lekovita svojstva kupusa odavno su poznata. Rimljani su ga koristili za zaceljivanje rana, čireva i protiv kožnih bolesti, a danas se u narodu često upotrebljava za ublažavanje srčanih tegoba. Ovo povrće ima malu kalorijsku vrednost, samo 25 kalorija u 100 g svežih listova, a sadrži veliki broj vitamina i minerala. Kupus je izuzetno bogat vitaminom C, čak 50-100 miligrama u 100 g, a tu su i vitamini A, K, B kompleks, PP i novootkriveni brasicin, koji sprečava pojavu čira na želucu.
- Bogat je kalijumom i fosforom kojih ima najviše, kao i kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, jodom, bakrom i sumporom. Ima dosta šećera, belančevina i celuloze. Belančevine iz kupusa su lako svarljive i bogate esencijalnim aminokiselinama koje podstiču rad jetre, izlučujući iz nje masti. Pektini iz ovog povrća pospešuju varenje i lučenje želudačnog soka-objašnjava dr Červenski.
Obiluje i eteričnim uljima, koja imaju baktericidno dejstvo zahvaljujući sadržaju sumpora. Pored toga smanjuju sadržaj holesterola u krvi, pa je kupus koristan za obolele od arterioskleroze i povišenog krvnog pritiska. Od kiselog kupusa dobija se rasol, bogat mineralima i vitaminima od kojeg se može praviti sirup za lečenje bronhitisa i bolesti organa za varenje.

Pohovani kupus
Veću glavicu svežeg kupusa očistiti od spoljnih listova, odstraniti koren i skuvati. Kupus ocediti, ohladiti i iseći na komade veličine 2 cm, pazeći da se ne raspadnu. Svaki odrezak kupusa panirati u brašno, jaje i prezlu i peći na vrelom ulju dok ne porumeni.

(izvor: Dobro jutro, revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode)

POGLEDAJTE JOŠ:

Šest koraka do zdravog srca

Riba na trpezi - izvor zdravlja