Lovor raste kao nisko drvo ili žbun, a dostiže visinu do pet metara. Ima tamnozelene, kožaste, ovalne zimzelene listove, zelenkaste cvetove koji izbijaju svaka 3-4 meseca i tamnoplavi koštunjavi plod. Potiče iz Male Azije i uspeva u Sredozemlju, gde je, naročito u Staroj Grčkoj i Rimu bio simbol značaja i slave, pa su ga stavljali oko vrata vladarima, herojima, umetnicima i uspešnim sportistima. Na drevnim olimpijadama u Grčkoj pobednicima se oko vrata stavljao lovorov venac, a biljka je bila posvećena i Apolonovom sinu Eskulapu, bogu medicine. Mirisni listovi lovora od davnina su se koristili kao začin, ali i u terapiji mnogih bolesti. Listovi se beru tek kada su potpuno razvijeni i kožasti, jer će u suprotnom tokom sušenja pocrneti, dok se plodovi u obliku bobica beru kada dostignu punu zrelost i koriste za spravljanje lekovitog ulja. Sveži listovi lovora bogati su vitaminom C, moćnim antioksidansom koji jača imunitet i odličan su izvor vitamina A, koji čuva zdravlje očiju i kože. Lovor sadrži i niacin, piridoksin, pantotensku kiselinu i riboflavin koji pomažu u sintezi enzima zaduženih za regulisanje metabolizma i funkcionisanje nervnog sistema. Ovaj začin dobar je izvor minerala poput bakra, kalijuma, kalcijuma, mangana, gvožđa, selena, cinka i magnezijuma.
Snažan analgetik
Lovor ima antiseptično delovanje, jača apetit, poboljšava probavu, sprečava stvaranje gasova u crevima, a poznat je i kao sredstvo za iskašljavanje, pa se koristi u lečenju hroničnog bronhitisa i prehlade. Pomaže i u slučaju reumatskih tegoba i gihta, pre svega zahvaljujući eteričnim uljima pinenu i cineolu koji ublažavaju bolove i upalu. Snažno analgetsko i protivgljivično delovanje čine eterično ulje lovora idealnim sredstvom u terapiji jakih bolova, kao i težih gljivičnih oboljenja (poput gljivičnih infekcija na noktima). Pored toga, čisti limfni sistem, pomaže u lečenju proširenih vena i ima snažno antivirusno dejstvo, pa se preporučuje u slučaju infekcija kao što je grip.
Nezamenljiv začin
Od davnina se listovi lovora upotrebljavaju u kulinarstvu, kao dodatak pečenjima, sosovima, pasulju, kiselom kupusu, ribljim marinadama, kiselim krastavcima i paprikama. Lovor se jelima ne dodaje samo zbog prijatnog ukusa i mirisa, već i radi poboljšanja probave. Međutim, treba voditi računa o količini, jer ukoliko se pretera jelo postaje gorko.
Čaj protiv gihta
Preliti pet sitno iseckanih listova lovora sa 5 dl ključale vode. Prokuvati pet minuta na blagoj vatri, pa skloniti sa šporeta i ostaviti poklopljeno do ujutru. Procediti i piti na svaki sat po kašiku ovog čaja. Uveče pripremiti novu količinu lovorovog čaja za sutradan i uzimati ga tako tri dana, s tim što tretman može da se ponovi tek posle šest meseci. U pitanju je veoma jako sredstvo, koje odstranjuje štetne kristale iz zglobova. Tokom ova tri dana potpuno izbaciti iz ishrane meso i alkoholna pića.
Napomena: Bolesnici sa čirem na želucu i dvanaestopalačnom crevu ne bi smeli da koriste ovaj lek.
Čaj protiv gripa i bronhitisa
Preliti tri sitno iseckana lovorova lista sa 2, 5 dl vode i kuvati 10 minuta. Skloniti sa šporeta i ostaviti poklopljeno da odstoji desetak minuta, a zatim procediti i dodati kašiku limunovog soka i dve kašičice meda. Piti 2-3 puta dnevno.
POGLEDAJTE JOŠ:
Skuša sa lovorom u listićima slanine
Vitamin B3 - niacin i zdravlje