Svojom primamljivom aromom i originalnim ukusom, kafa je uspela da osvoji ceo svet. Osim što ima stimulativno dejstvo, verovatno niste znali da umerena konzumacija kafe, a to predstavlja količinu od približno tri šoljice dnevno ili oko 300 mg kofeina – čini dobro za vaše zdravlje.

Zdravlje u šoljici kafe
Kofein spada među najviše analizirane supstance koje čovek konzumira. Vezivali su ga za sve moguće zdravstvene tegobe – od visokog krvnog pritiska preko bolesti srca do neplodnosti. U jednom momentu smatran je kancerogenim i odgovornim za slabljenje kostiju odn. glavnim krivcem za osteoporozu, dok su ga već u sledećem, nakon „podrobnijeg“ istraživanja, preporučivali kao pomoć pri mršavljenju, dodatak koji će poboljšati pamćenje ili supstancu koja usporava napredovanje Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Nakon gotovo 30 godina intenzivnih istraživanja došlo se do generalnog zaključka da umerena konzumacija kafe ne predstavlja rizik za zdravlje. Kliničke studije su dokazale da redovno pijenje umerenih količina kafe ima vrlo mali uticaj na krvni pritisak i puls, dok se dnevni gubitak kalcijuma koji prouzrokuje kafa nadoknađuje već sa kašičicom, dve mleka. Kofein ima puno pozitivnih efekata. Osim što podstiče koncentraciju i kognitivne procese u mozgu, koristi se u lečenju migrene, samostalno ili u kombinaciji sa analgeticima (npr. aspirinom), pojačavajući njihov efekat. Zahvaljujući osobini da opušta glatke mišice, u koje spadaju i bronhijalni, kofein u nekim slučajevima može da ublaži napade astme. Umerena konzumacija kafe smanjuje rizik od moždanog udara za gotovo 20% - naravno, pod uslovom da pijenje kafe nije neraskidivo povezano sa pušenjem.
Velika količina antioksidanasa, kojih u kafi ima čak četiri puta više nego u čaju, ima pozitivno dejstvo u prevenciji nekih vrsta tumora. Dalje, dokazano je da kafa redukuje rizik od pojave dijabetesa tipa 2 i to za 54% kod muškaraca i 30% kod žena. Ozbiljna prednost konzumiranja kafe pokazala se u prevenciji Parkinsonove bolesti – za gotovo 80% je manja mogućnost razvijanja ove bolesti, a isto toliko je smanjen rizik za nastanak ciroze jetre, dok je za 50% umanjen rizik od pojave žučnih kamenaca. Zato, uživajte u svojoj omiljenoj kafi bez bojazni - dopustite sebi trentuke opuštanja i krenite u novi dan.
Iako kofein ne spada u grupu tzv. „zavisnih“ psihoaktivnih supstanci,ispijanje kafe može da stvori naviku, pa neki ljudi mogu da iskuse glavobolju, uznemirenost i nervozu ukoliko im je uskraćen dnevni unos kofeina.Osobe koje, pak, žele da izbegnu ili minimizuju unos kofeina često koriste napitke koji se prodaju kao zamena za kafu ili dekafeinezovanu kafu. Kafa bez kofeina nastaje vlaženjem sirovog zrna kafe veoma vrućom vodenom parom, a kofein se ekstrahuje uz pomoć raznih hemijskih rastvarača.

POGLEDAJTE JOŠ:

Kafa smanjuje rizik od srčanog udara

Kafa sa belom čokoladom