Zdravstveno ispravna hrana je ona koja zadovoljava kvalitetom, uslovima čuvanja, pripremanja i distribucije. Zdravstveno bezbedne namirnice ne smeju predstavljati opasnost po zdravlje ljudi, odn. ne smeju biti zagađene fizičkim, hemijskim i biološkim agensima, dok njihov sastav u pogledu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija mora da obezbedi potrebnu biološku vrednost. Iako bi u savremenim uslovima življenja, u kojima raspolažemo informacijama i visokom tehnologijom trebalo da, bez razmišljanja o rizicima, uživamo u kvalitetnoj hrani, situacija je sasvim drugačija. Osim opšteprisutnog zagađenja životne sredine, stalna trka za što većom zaradom učinila je da i proizvođači hrane doprinesu da krajnji rezultat budu hronične posledice na zdravlje ljudi. Ako želite da prihvatite deo odgovornosti za svoje zdravlje, potrebno je da znate koje namirnice odabrati, kako ih čuvati i pripremiti.
Potencijalno opasna hrana
Da biste bili sigurni da su namirnice koje unosite bezbedne, morate da naučite koja je hrana potencijalno opasna. Tu spada hrana životinjskog porekla i sirova i termički obrađena. Zatim, hrana biljnog porekla koja nije konzervirana ili termički obrađena a sadrži u sebi sirove semenke, mleko ili mlečne proizvode, školjke, ribu ili tofu. Na temperaturama od 7 do 60°C bakterije dobijaju odlične uslove za razmožavanje pa se potencijalno opasna hrana mora što pre ohladiti i dalje čuvati na temperaturama ispod 7°C. Pre konzumacije takvu hranu treba brzo podgrejati na minimum 74°C.
Kupovina namirnica
Ako ste u nabavku krenuli sa spiskom namirnica koji ste napravili na osnovu realnih potreba ali i vodeći računa o tome da se vi i vaša porodica pravilno hranite, nemojte zaboraviti i ovo: Kada ste se uverili da ste izabrali proizvod sa neoštećenom ambalažom, ili ste u slučaju svežih namirnica izbegli one neprijatnog mirisa ili loše konzistencije, odvojite još koji trenutak i pročitajte deklaraciju kako biste saznali koji su uslovi za njihovo čuvanje. I obavezno proverite rok trajanja!
- Izbegavajte da kupujete smrznutu hranu u prodavnicama koje imaju loše rashladne uređaje.
- Nakon kupovine, namirnice treba u što kraćem vremenskom roku staviti u frižider, što je posebno važno ako transport od prodavnice do kuće traje duže od pola sata.
Večita dilema
Verovatno ste se pitali koje su zdravstveno ispravnije i manje opasne daske za pripremu hrane - drvene ili plastične? Poslednje studije koje je sproveo FDA (Food and Drug Administration, USA) centar za sigurnost hrane, pokazale su da se mikroorganizmi mnogo duže mogu zadržati na površini drveta i da se vrlo teško mogu odstraniti pranjem. S druge strane, plastične daske, iako zadržavaju mikroorganizme na površini, vrlo lako se peru, za razliku od drvenih, i u mašinama za pranje posuđa.
Ključna pravila za bezbednost hrane
Nakon što ste kupili hranu, njena ispravnost postaje vaša obaveza. Od toga kako skladištite namirnice, na koji način pripremate hranu i kako je kasnije čuvate, zavisi vaše i zdravlje vaših ukućana.
Osnovno je da održavate higijenu! Iako će vam se činiti kao suvišna informacija, apsolutni standard koji mnogi i dalje ne poštuju je pranje ruku pre pripreme hrane i pre jela. Pravilno pranje ruku je: topla voda, sapun, najmanje 20 sekundi. Posle pranja ruku, pod mlazom tekuće vode detaljno treba oprati i namirnice. Obavezno operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ćete koristiti za pripremu hrane. Uvek odvajajte sveže i kuvane namirnice, naročito meso i ribu, kako u frižideru tako i na radnoj površini, tokom pripreme. Hranu kuvajte temeljno, posebno onu od koje preti potencijalna opasnost - meso, ribu, jaja i morske plodove. Pustite da ključa nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperature prešla 74°C, a ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe. Pri tome vodite računa da određene namirnice kao što su pečurke, spanać, blitva i krompir ne valja podgrevati. Skuvanu hranu nemojte čuvati na sobnoj temperature duže od dva sata. Ukoliko niste sigurni u ispravnost vode sa česme, koristite flaširanu vodu.!
Skrivene opasnosti
Osim očiglednih, napretkom nauke i tehnologije, dobili smo i značajan broj skrivenih opasnosti. Opasnost od kontaminacije hrane koja se uvozi iz udaljenih delova sveta, aditivi koji imaju dokazano štetno dejstvo, razni pesticidi i druga hemijska sredstva kojima se tretiraju namirnice, zabranjeni veterinarski lekovi za životinje ili čak prekoračene doze, zagađenost vazduha, vode i zemljišta, vrebaju u skoro svakom drugom proizvodu, a većina njih ima kumulativno toksično delovanje. Mnogi zaboravljaju da u opasnu hranu spadaju i surogati, sastojci koji predstavljaju tehnološke zamene za poznate sastojke, kao i štetna tzv. industrijska hrana sa velikom količinom masnoća i ugljenih hidrata.
Prednost ili mana?
Hiperprodukcija hrane koju karakterišu namirnice sa manje vrednim sastojcima i genetski modifikovana hrana koja nije dovoljno ispitana, ima za posledicu neposredne ili posredne, kratkoročne ili dugoročne štetne efekte na zdravlje ljudi, ali i na njihove potomke. Koliko nam nauka zaista pomaže a koliko odmaže, da li ovaj užurbani ritam života zaista mora da diktira i način ishrane i koliko se svaka zemlja trudi da prepozna važnost zdravstveno bezbedne hrane, ostaće nedoumica koja nam povremeno može pokvariti uživanje za trpezom. Potrudite se da takvih trenutaka bude što manje!

POGLEDAJTE JOŠ:

Čistoća je pola zdravlja

40 saveta za uštedu kućnog budžeta