Šta je holesterol i zašto ga se plašimo?
Holesterol je supstanca slicna vosku, neophodna za izgradnju tkiva i funkcionisanje organizma. Osim što ulazi u sastav ćelijskih membrana, neophodan je i za sintezu vitamina D, polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde (kortizona). Iz holesterola nastaju žučne kiseline koje se putem žuci izlučuju u creva i regulišu varenje. Količina holesterola u organizmu ne zavisi od ishrane, jer se stvara u jetri, a deo koji dolazi iz hrane predstavlja višak i to štetan!
Holesterol je masnoća koja se topi samo u mastima. Da bi se putem krvi, koja se sastoji uglavnom od vode, iz jetre preneo do tkiva u kojima se koristi, holesterol putuje na ‚‚nosačima", posebnim belančevinama sa kojima formira čestice lipoproteine (njihova je uloga da prenose masnoće u krvi). Postoji više vrsta lipoproteina, a dve najvažnije su LDL, čestice niske gustine, koje prenose holesterol i odlažu ga u organe, ali i u zidove krvnih sudova, i HDL čestice visoke gustine koje višak holesterola transportuju nazad u jetru. Otuda su i dobili nadimke ‚‚loš" i ‚‚dobar" holesterol. Samo manji deo holesterola se nalazi u krvi, a njegove preporučene vrednosti su: 
Ukupni holesterol  5,0 mmol/l, LDL holesterol 3,0 mmol/l, dok su vrednosti HDL holesterola 0,9 mmol/l za muškarce a za žene 1,15 mmol/l. Idealno bi bilo održavati holesterol oko 3,8 - 4 mmol/l. Ako vam laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti holesterola u krvi, to sigurno znači da je dobar deo već ugrađen u zidove krvnih sudova, pa postoje veće šanse za razvitak ateroskleroze i srcanih bolesti.

Zašto dolazi do povišene količine holesterola u krvi?
Osim genetske, odnosno porodične sklonosti, na visok nivo holesterola utiče i način ishrane (velike količine unete masti, maslac, masno mleko, iznutrice, pržena hrana, margarin, krekeri, keks, kolaci...), prekomerna telesna težina, uzimanje nekih lekova, loše navike (pušenje snižava HDL, zaštitni holesterol, dok alkohol povećava LDL holesterol i trigliceride) kao i smanjena fizička aktivnost. Donedavno se visok nivo holesterola pojavljivao tek krajem pete decenije života, međutim, zahvaljujući pre svega lošoj ishrani i nedovoljnom kretanju, ovaj problem danas imaju i mladi, pa čak i deca!

Ishranom do zdravlja
Istraživanja su pokazala da snižavanje nivoa holesterola u krvi, osim što ima preventivnu ulogu u nastajanju srčanih oboljenja, smanjuje i komplikacije kod vec razvijenih bolesti srca. Jedno od poslednjih istraživanja pokazalo je da je rizik za oboljenje srca 117 puta veći kod osoba koje imaju holesterol preko 5 u odnosu na one čiji je nivo holesterola ispod 3, 1.

Kako onda smanjiti količinu holesterola u krvi?
Holesterol u krvi čak nije direktno u vezi sa količinom holesterola u ishrani, jer kod zdravih ljudi namirnice bogate holesterolom ne povećavaju u značajnoj meri rizik od srčanih bolesti. Najveći efekat na smanjenje holesterola ima smanjen unos ukupnih i zasićenih masti. Naime, iako većina misli da belo meso i riba nemaju holesterola, to nije tačno, imaju ga skoro koliko i tzv. crveno meso. Razlika je u tome što u crvenom mesu ima zasićenih masnih kiselina koje podižu holesterol u krvi.

Šta onda jesti?                                                                                                 

Kako se holesterol nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla, pre svega preporučuje se povrće, voće (posebno je važan pektin iz voća i antioksidansi, vitamini C, E i provitaimin A), integralne žitarice, mahunarke, odnosno, sva hrana bogata vlaknima (posebno rastvorljivim dijetnim), koja za sebe vežu holesterol i odnosi ga iz tela. Tako se preporučuje korišćenje maslinovog i ulja od repice. Dokazano je da orasi i bademi, zobene pahuljice, pasulj, grašak i heljda, kao i beli luk, belo grožđe i sojine belančevine snižavaju holesterol u krvi, i tako smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Od mesa se preporučuju živinsko, riba i teletina.
Drugi korak je povećana fizička aktivnost. Aerobne fizičke aktivnosti, kao što su trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje i slično, čak i samo pola sata u toku dana, podižu nivo dobrog holesterola u krvi. Pored toga, izgubićete i koji kilogram! Smanjenje telesne težine, što se postiže promenom načina života, a pre svega ishrane, može u značajnoj meri sniziti nivo holesterola u krvi. Ali, ako do toga ne dođe, neophodna je primena veoma efikasnih lekova koje će vam prepisati lekar!

POGLEDAJTE JOŠ:

Kako da razlikujete dobre i loše masnoće

Pretvorite omiljene recepte u zdrava jela

Upotreba masnoća pri kuvanju