Na prvi pogled sve izgleda veoma jednostavno: nema kuvanja, prljavog posuđa... kad nema hrane nema ni kalorija. Voda, zelena salata i limunada bez šećera u kratkom roku skidaju i po 10-tak kilograma i ispunjavaju želje za savršenom linijom iz modnih časopisa, a za mnoge predstavljaju lak put do zdravlja.
Međutim, lekarima se često postavljaju sledeća pitanja:
Da li je potpuno gladovanje efikasan i bezbedan način za brz gubitak kilograma?
Da li gladovanje pomaže u stanjima kao što su bolesti srca, hipertenzija, bronhijalna astma, upala zglobova ili neka autoimuna oboljenja koja znatno opterećuju opšte zdravstveno stanje?
Da li je gladovanje zdravo i može li produžiti život ili ne?
Gladovanje je kao sastavni deo dijete prisutan još od najranije ljudske istorije. U vidu posta ga preporučuju najbrojnije religije sveta, a zvanična medicina sve intenzivnije proučava gladovanje kao vid dijete ili čak metodu lečenja. Savremeni način komunikacije putem interneta omogućava pristup WebMed stranicama sa zavidnim brojem naučnih i popularnih tekstova koji razmatraju neka od postavljenih kontroverznih pitanja. Činjenica oko koje su saglasni i lekari i nutricionisti glasi da totalno gladovanje nije u potpunosti zdrav metod za smanjenje telesne mase!
Prema istraživanjima Univerziteta u Pitsburgu totalno gladovanje jeste brz način za redukciju kilograma koji dovodi do većeg gubitka telesne tečnosti. Međutim, on ne daje trajniji gubitak deponovanih kalorija u mastima. Naglo smanjenje kalorija usporava metabolizam, ali zato čim ponovo započnete sa redovnom ishranom doći će do još brže akumulacije masti. Tako nastaje začarani krug u kome je stanje neposredno posle loše kontrolisane nulte dijete teže i komplikovanije u odnosu na početno stanje.

Vrste gladovanja
Čovek je naviknut na fiziološko gladovanje koje sprovodimo svakog dana, tokom perioda sna. To je biološka karakteristika našeg tela koje podržava noćno gladovanje smanjenim nivoom pojedinih hormona u krvi i usporenim metabolizmom. Dok gladovanje na dan-dva ne predstavlja veći problem osobama sa relativno stabilnim zdravstvenim biltenom, dotle prolongiranje gladovanja bez minimalnog unosa gradivnih i hranljivih namirnica može isprovocirati poremećaje u funkcionisanju jetre, bubrega i imunološkog sistema. Ovakvi nagli posni udari u dužem vremenskom roku mogu biti posebno dramatični kod osoba koje iz određenih razloga uzimaju neke lekove, pa makar i aspirin.
Gladovanje duže od par dana, usled nedostatka svežeg šećera, uvodi telo u stanje ketoze tj. metaboličke razgradnje, tokom koje se oslobađaju ne samo kalorije zarobljene u mastima, već i toksini deponovani iz našeg neposrednog okruženja u ranije stvorenim mastima. Oba procesa ukoliko su nekontrolisana mogu biti opasna. Gladovanje se često dopunjuje i drugim pomoćnim metodama za gubitak telesne mase kao što je kolonoterapija. Ova i slične metode čišćenja ili ispiranja crevnog trakta nose određeni rizik, jer se na taj način uklanja i niz korisnih bakterija. Svaka veštačka promena menja prethodno uspostavljeni balans, koja može da prouzrokuje čitav niz zdravstvenih problema.

Za i protiv gladovanja
Naučna debata po pitanju uticaja gladovanja po zdravlje čoveka najčešće započinje na sledeći način:
Nema naučnih dokaza da gladovanje omogućuje detoksifikaciju organizma.
Gladovanje, kao biološka nužnost, nije opravdana jer postoje prirodni mehanizmi čišćenja organizma koji ne zahtevaju dodatnu podršku na ovaj način.
Pravilnom funkcijom jetre, koja predstavlja prirodni detoksifikacioni centar i kolaboracijom jetre sa plućima, crevima, bubrezima, kožom i limfnim žlezdama obezbeđena je metabolička i imunološka sigurnost organizma.
Sa druge strane zagovornici gladovanja ističu da je količina toksina u čovekovoj okolini prevelika i znatno prevazilazi naše detoksifikacione kapacitete, čak i u onim sredinama gde se prividno stvara utisak da živimo zdravo. Preko 50% hrane koju unosimo je hemijski procesuirana. To u velikoj meri utiče na ubrzani proces ateroskleroze, apoptoze (programiranog starenja i umiranja ćelija), dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja, pa je u tom smislu svaka pomoć bioregulatornim mehanizmima opravdana.

Terapijsko gladovanje
Postoje teorije po kojima gladovanje uz medicinski nadzor može značajno da doprinese lečenju određenih bolesti, pre svega artritisa, ateroskleroze, oboljenja creva ili psihičkih poremećaja. Od bolesti koje se povezuju sa poremećenom ishranom su imunološka oboljenja (lupus, reumatoidni artritis), oboljenja kože (ekcem, psorijaza), ali i ulcerozni kolitis, Kronova bolest, pa čak i arterijska hipertenzija. Gladovanje koje se nastavlja vegetarijanskom ishranom može uticati na imunološki sistem, što je često opisivano u studijama publikovanim u najeminentnijim svetskim časopisima. Jedno od njih navodi da kontrolisano gladovanje znatno smanjuje učestalost srčanih oboljenja, pre svega arterijske hipertenzije i srčanih udara (infarkt srca). Kliničke studije obavljene kod pojedinih etničkih grupa kod kojih je gladovanje kao kulturološki način života učestaliji to nedvosmisleno potvrđuju (npr. Mormoni, Juta, SAD). Posebno je zanimljivo da gladovanje u eksperimentalnim uslovima produžava očekivanu dužinu života laboratorijskim životinjama.
Postoje fiziološka stanja u kojima je gladovanje apsolutno zabranjeno, kao što su:
Trudnice.
Osobe sa malnutricijom i bolesti mršavljenja.
Osobe sa poremećajima srčanog ritma.
Osobe sa dokumentovanom jetrenom i bubrežnom slabošću.
Zbog toga važi savet da gladovanje nije preporučljiva terapija baš za svakog. U tom smislu potrebno je pre započinjanja posnog iskušenja konsultovati svog lekara o rizicima i eventualnim štetnim efektima gladovanja. Za one koji ne žele da rizikuju ostaju tradicionalni saveti prevencije kardiovaskularnih bolesti: umerenost u ishrani, fizičkoj aktivnosti i prestanku pušenja.

Autor teksta: Dr sci med Živojin Jonjev, kardiohirurg, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica

POGLEDAJTE JOŠ:

Semafor zdravlja

Post - potreba ili tradicija

Detoksifikacija