Kupine su traženo i cenjeno voće, kako kod nas, tako i na svetskom tržištu. Osim što su ukusne i sočne, sadrže mnoge sastojke važne za organizam, pa se u ishrani koriste sveže i prerađene.

 U našim krajevima sazrevaju od početka jula do kraja septembra – kaže mr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Zbog hranljive vrednosti i lekovitih svojstava smatraju se eliksirom zdravlja. Pored plodova, kao narodni lek protiv raznih zdravstvenih tegoba koriste se listovi i cvetovi. Blagotvorno dejstvo bobica potiče od specifičnog hemijskog sastava, koji zavisi, pre svega, od sorte, uslova gajenja, obilnosti roda, stepena zrelosti, primenjenih agro i pomotehničkih mera, zaštite od bolesti i štetočina.
Po sadržaju biološki aktivnih materija najsličnije su malinama, a po količini pojedinih čak ih i prevazilaze – dodaje sagovornik. U plodovima pitomih sorti nalazi se do 21% ukupne suve materije i do 14% rastvorljive. Najveće je učešće šećera, redukujućih 4, 87 -9, 1 i saharoze 0, 3-1, 41 procenat. Takođe, kako je utvrđeno, količina ukupne suve materije i šećera veća je u plodovima uspravno rastućih sorti u odnosu na puzeće bez bodlji, dok najveći procenat kiselina imaju puzeće sorte sa bodljama i bez njih, a najmanji domaća divlja.

Zbog povoljnog odnosa šećera i kiselina, ovo voće naročito se preporučuje u ishrani anemične dece i starih osoba. Od minerala preovlađuje kalijum, koji utiče na snižavanje krvnog pritiska. Pošto kupina sadrži dosta gvožđa, doprinosi prevenciji i lečenju malokrvnosti, a tu su i kalcijum, magnezijum, fosfor, bakar, cink, kobalt, molibden i drugi minerali, vitamin C, beta-karotin (provitamin A), većina iz B grupe i PP. Na ceni su i zbog bojenih materija, koje deluju antioksidativno, antikancerogeno…

Kupine imaju oko četiri procenta celuloze, pa podstiču varenje hrane - objašnjava mr Leposavić. Kao izvor pektina doprinose zaštiti od arterioskleroze i infarkta, a sadrže i 1, 2 odsto proteina i nešto manje ulja. Zbog takvog sastava male su energetske vrednosti. Uz sve to, poslednjih godina ukazuje se na delotvorni uticaj elaginske kiseline (prisutna u semenu) na zaustavljanje deobe malignih ćelija.

Kao sezonsko voće, sveže kupine ne mogu dugo da se održe. Smanjenje kvaliteta počinje čim se uberu. Prvo gube čvrstinu, zatim „puštaju” sok, ubrzava se razvoj plesni i počinje proces truljenja. Veoma su osetljive i podložne brzom propadanju - ističe sagovornik. Zbog toga se duboko zamrzavaju u hladnjačama ili prerađuju u domaćoj radinosti, zanatskim ili industrijskim kapacitetima. Koriste se i kao sirovina za bojenje drugih proizvoda od voća.

Slatko od kupina je poslastica koja se najčešće sprema. Mogu se dodati vanila, limun, list rozetle, oraščić ili neki drugi aromatični začin. Limun isečen na kolutove daje slatkom specifičan miris i kiselkast ukus. Od svežih plodova prave se sokovi, sirupi, džemovi, žele, kompoti, čak i likeri.
 U svetu se proizvodi više vrsta specijalizovanih vina i jakih alkoholnih pića - dodaje Leposavić. Kupinovo vino dobro je sredstvo za jačanje i preporučuje se malokrvnim osobama, a može se praviti i u domaćinstvu. Plodovi moraju biti zdravi, zreli, karakteristične crne boje, dok količina alkohola prvenstveno zavisi od sadržaja šećera. Ako je nizak, vino će imati manji procenat alkohola, ali tokom proizvodnje šećer se može dodavati.

DRAGOCENA BOROVNICA
šumska ili obična borovnica najznačajnija je vrsta ovog voća u četinarskim i lišćarsko-četinarskim oblastima viših i visokih planina Srbije i drugih zemalja Balkana. Njeni plodovi sazrevaju tokom jula i početkom avgusta.

Zbog hranljivih i lekovitih svojstava, borovnica ima veliku upotrebnu vrednost. Koristi se sveža, zamrznuta, prerađena u sokove, kompot, marmeladu, voćne jogurte, alkoholna pića...

Hranljivu vrednost određuje hemijski sastav ploda, pre svega sadržaj ugljenih hidrata, mineralnih soli, vitamina, flavonoida, dobar odnos šećera i kiselina, kao i niska energetska vrednost – dodaje sagovornik. - Veoma je korisna u raznim dijetama, jer ima samo oko 60 kcal u 100g ploda. Odnos rastvorljivih suvih materija i kiselina je 10 prema 33, što je značajan parametar kvaliteta ovog bobičastog voća. Bogato je organskim kiselinama, limunskom i jabučnom, sadrži vitamine C i B grupe, kao i karotin. Sa zdravstvenog aspekta posebno je važna visoka zastupljenost kalijuma, magnezijuma i antioksidanata, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu.

Po sadržaju antioksidanata, plodovi borovnice imaju vodeće mesto u grupi obojenih vrsta voća i povrća, a posebno je značajno to što isto antioksidativno dejstvo, kako ističe sagovornik, zadržavaju i tokom sušenja i drugih načina prerade. Praktično, sve dok imaju plavu boju.
Nosioci boje su pigmenti koji deluju kao snažni antioksidanti - naglašava mr Leposavić. - Pokožica šumskih borovnica je tanka, meso kiselkasto i aromatično, a sok je intenzivno obojen. Zbog toga se često upotrebljava i kao bojadiser vina i drugih voćnih prerađevina.

 

(izvor - dobro jutro; revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode)