Iako je poreklom iz Sredozemlja, žalfija može da prezimi i u kontinentalnim uslovima. Ovaj omiljen začin u mediteranskoj kuhinji ima i svoja lekovita svojstva.
Žalfija (Salvia officinalis L) je jedna od najstarijih biljaka koje su korišćene u medicini. Glavni sastojci etarskog ulja su tujon, cineol, kamfor, borneol i pinen. Međutim, biljka sadrži i nekoliko procenata tanina, glikozide, gorke materije i smole. Ulazi u sastav velikog broja lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla, pošto deluje antiseptično. Čaj i drugi lekovi od žalfije upotrebljavaju se za jačanje organizma. U kombinaciji sa nanom i ruzmarinom ublažava glavobolju. Smanjuje i nervnu napetost i mentalnu iscrpljenost, poboljšava koncentraciju i pamćenje. Svež sok iz listova žalfije primenjuje se protiv epilepsije, a vino protiv šećerne bolesti.
Osim lekovitih, poznata su i začinska svojstva žalfije. Napitak od lišća ove aromatične biljke stari narodi su pili uz masne obroke, a koristili su ih u kulinarstvu. Danas je kao začin najzastupljeniji pre svega u mediteranskim zemljama, ali i širom sveta.
U kulinarstvu se najčešće koriste sveži listovi, ali i osušeni, a zatim zdrobljeni u prah ili samleveni. Imaju prijatan miris i slatakstogorak ukus. Prvenstveno se dodaju masnoj hrani, jelima od ovčetine, jagnjetine, svinjskog i guščjeg mesa, mesnim prerađevinama. Žalfija se dodaje i jelima sa paradajzom, testeninama, a može da se aromatizuje i ulje za salate i kuvanje. Poseban ukus i aromu daju jogurtu i delikatesnim sirevima.

Lekovito vino

Pravi se od 1 l belog vina, 100 g lista žalfije i dve kašike meda. Svi sastojci se izmešaju u zatvorenoj posudi (tegli sa hermetičkim zatvaračem) i uz povremeno mućkanje čuvaju 10 dana. Na kraju procediti i svakodnevno piti čašicu ovog vina koje poboljšava varenje.

Sirće

U teglu sa hermetičkim zatvaračem uliti 1 l vinskog sirćeta, 3-4 grančice žalfije u cvetu i ostaviti dvadesetak dana, uz povremeno mućkanje. Procediti i koristiti kao začin.