Enzimi čine svet živim! Sve se vrti oko enzima, jer, da nije njih, ne bi bilo sveta; oni mogu razgraditi hranu, svaki organski materijal, drvo (celulozu) pa čak i plastiku. Kuvanje namirnica uništava enzime, a time se narušava prirodna ravnoteža. Sa sirovom hranom čovek u sebe unosi i prirodne saveznike!
Ova se teza naročito dopada poklonicima sirove hrane i vrlo je zavodljiva. Međutim, stvari stoje nešto drugačije, čovek ima svoj, životinja svoj, a biljni svet svoj enzimski sastav. Oni nisu inkompatibilni, već se dopunjuju. Tako na primer papain dobijen iz papaje ili bromelin iz tropskog lista, mogu poslužiti u medicinske svrhe.
Korišćenjem kuvane (pečene) hrane vrši se stalan pritisak na proizvodnju enzima, što može izazvati akutni deficit u ljudskom telu.
Pristalice sirove hrane svoj stav argumentuju ogledima izvršenim na Univerzitetu u Minesoti u SAD-u, gde je utvrđeno da kuvana hrana kod životinja rezultira 30% većom proizvodnjom enzima gušterače. Takvim forsiranjem, kažu, organizam se iscrpljuje, a što je veća eksploatacija, to je kraći rok trajanja.
Pritom se naravno zaboravlja prilagodljivost enzimskog sastava. Indijska kobra, na primer, jede druge zmije zajedno s kožom što zahteva vrlo jake enzime. Nakon toga ona može biti bez hrane čitavih 7 dana. Kad ne bi bilo prilagodljivosti, takav bi zalogaj kod nje izazvao potpuni deficit enzima.
Upravo zbog straha od nedostatka enzima, ljubitelji sirove hrane jedu proklijalo žito (klice). Tokom klijanja u semenu se stvaraju svi mogući enzimi. Jedino hrana u sirovom stanju ima aktivne enzime, pa tako oni vjeruju da će konzumiranjem sirovih klica telo te enzime iskoristiti! Pritom se zaboravlja činjenica da su enzimi organski molekuli koji su aktivni sve dok ih želudac ne probavi.

Poklonici sirove hrane
Unutar pokreta poklonika sirove hrane ima više grupa koje se međusobno razlikuju
a)  Klicoljupci odnosno oni koji pretežno konzumiraju klice i prilično su brojni
b) Ljubitelji žive hrane, koji se mogu svrstati u vegane. Koriste u ishrani klice, fermentisanu hranu, pojedina mešana jela dok sve ostalo zanemaruju
c)  Prirodni higijeničari koji konzumiraju sirovo voće i povrće, te klice i semenke
d) Instiktivni jedači koji inspirisani prehranom praistorijskog čoveka hranu konzumiraju isključivo na osnovu mirisa i ukusa uključujući i hrani iz mora
e) Ljubitelji sirovog voća koji se hrane pretežno voćem koje čini 75% njihovog dnevnog unosa
f) Vitarijanci, grupa koja propagira da se hrana pretežno mora sastojati od fermentisanih mlečnih proizvoda uz nešto malo sirovog voća i povrća

Kvarenje sirove hrane

Čovek je hranu počeo termički obrađivati ne iz puke zabave već iz krajnje nužde, jer se pokazalo da je sirova hrana podložna zagađenju i infekcijama. Činjenica je da kuvanje uništava enzime iz hrane, ali je ovaj način zdravstveno sigurniji, jer se kuvanjem uništavaju mikroorganizmi, toksini ....
Istraživanja sprovedena u drugoj polovini 20 veka, utvrdila su da je tokom 19 veka smrtnost zbog trovanja hranom bila izuzetno visoka, ali da nije mogla biti dijagnostikovana. Konzumenti nekuvanog kravljeg mleka oboljevali su od crevnog TBC, osobe koje su koristile sirova jaja u svojoj prehrani imale su problema sa salmonelom, dok su oni koji su koristili nekuvano kozije ili ovčije mleko imali propratne tegobe u vidu raznih groznica.
Velike količine namirnica redovno su propadale zbog brzog procesa kvarenja jer nije bilo nikakvog načina da se one očuvaju. Dva pronalaska su omogućila svetu da odahne - proces sterilizacije i proces pasterizacije. Genijalni Luj Paster je otkrio da je inficirana hrana, na prvom mestu sirova, opasna za čoveka i da se jedino može sačuvati i osigurati kuvanjem.
Veliki vojskovođa Napoleon je na osnovu vlastitog iskustva shvatio da nijedan rat neće dobiti ukoliko vojsku ne prehrani konzervisanom hranom, te je u tu svrhu naručio da mu se izradi sterilizator. Pomor vojske od crevnih zaraza u to vreme odnosio je mnogo više žrtava nego samo ratovanje, a postupak hlorisanja vode u potpunosti je prekinuo epidemiju crevnih oboljenja.
Kuvana hrana je zdravstveno sigurnija i sve ostalo što je o tome napisano je malo važno. Osim mikrobiološkog zagađenja, kuvanje uništava najveći deo ostataka pesticida od kojih su mnogi kancerogeni, razne biljne i životinjske toksine, ostatke veterinarskih lekova. Najveća svetska trovanja nastala su upravo zbog termički neobrađene hrane. Pokušavajuči naći odgovor na pitanje kuvano ili sirovo, može se zaključiti da nije baš uvek dobro prihvatiti nešto što je momentalno u trendu tako da je vredno razmisliti da li kuvano ili sirovo?

POGLEDAJTE JOŠ:

Super energija u klicama

Termička obrada namirnica