Danas je ponuda sireva tako velika i raznovrsna da će vam sigurno biti teško da izaberete onaj koji ćete servirati na zabavi. Kako da se odlučite i budete sigurni da ste kupili sir dobrog kvaliteta, čiji je ukus u skladu sa ostalom hranom i pićem koje služite, u isto vreme se dopada gostima, ne mrvi se pri sečenju...Najsigurniji izbor predstavljaju polutvrdi sirevi koji sadrže 54-69% procenta vode: gauda, edamer i trapist ili tvrdi sirevi sa 49-56% vode u bezmasnoj supstanci sira: kačkavalj, ementaler, parmezan, čedar... Ako se odlučite da ponudite i malo ekstravagancije, poslužite i dve do tri vrste specijalne vrste sira kao što su rokfor, gorgonzola, stilton, kamember...
Pravilno čuvanje sireva
Kada kupite sir, do sečenja ga čuvajte u frižideru (nikako u zamrzivaču!) u originalnoj ambalaži. To je najčešće voštani papir, folija , a ako je isečen, stavite ga u posudu koju možete hermetički zatvoriti kako ne bi izgubio vlagu ili preuzeo mirise drugih namirnica iz frižidera.
Kada i kako seći sir
Izvadite ga iz frižidera oko sat vremena pre posluživanja, a režite neposredno pre serviranja, kako se ne bi osušio pre nego što stigne do radoznalih nepca gostiju. Da izbegnete mrvljenje, nejednake komade, tragove noža na siru, za svaku vrstu sira koristite odgovarajuću vrstu noža. Ako niste znali, ukus sira nije isti kroz ceo presek, intenzivniji je u delovima koji su bliži kori, pa se potrudite da prilikom rezanja sira svaki komad ima i deo kore.
Bez preterivanja
Servirajte 5 do 6 vrsta sira, različitih ukusa, veličina, oblika, tekstura i boja. Narezan sir, ukoliko nije deo sendviča ili kanapea, najbolje će izgledati na velikom drvenom tanjiru ili staklenom poslužavniku.
Dobre i loše kombinacije
Nemojte sireve jakih aroma i ukusa servirati pored blagih vrsta jer može doći do mešanja aroma koje kao rezultat mogu dati pogrešan doživljaj pri degustaciji. Često se uz sir serviraju orašasti plodovi (orasi, lešnici, bademi), sveže voće - idealne su jabuke, kruške ili grožđe, ali i suvo voće - suve smokve, šljive, suvo grožđe. Takođe, možete uz poslužavnik sa sirevima dodati činije sa zelenim ili crnim maslinama.
Pribor za sečenje sira
Prilikom rezanja sireva morate znati koji nož koristite za koju vrstu sira i kako ga narezati. Važno je sir pre rezanja obrisati, odstraniti koru i eventualno nastalu plesan. Za svaku vrstu sira, bilo da je u pitanju mek, tvrd ili vrlo tvrd sir, kao i za svaki oblik sira (kolut, pravougani, ovalni ili loptasti sir), potreban je odgovarajući pribor u koji spadaju pomoćni stolić, daska za sečenje, odgovarajući noževi - lopatice i noževi sa dvostrukim sečivima za tvrde sireve i klinasti noževi za lomljenje vrlo tvrdih sireva. Važno je da svi komadi koji se serviraju budu sečeni na isti način i da od svake vrste sira koju servirate imate istu količinu.

Kačkavalj - tvrdi sir od ovčjeg, kravljeg ili mešavine obe vrste mleka. Zreo kačkavalj ima žutu boju, elastičnu koru i specifičnu strukturu koja je rezultat posebnog načina proizvodnje parenjem sirne mase. Kačkavalj, posebno dimljen, je sir odličnog ukusa.
Gauda - nazvan po istoimenom holandskom gradu, je polutvrdi holandski sir od kravljeg mleka sa 48% masnoće, punog ukusa. U zavisnosti od perioda zrenja može biti od žute do narandžaste boje, a vremenom postaje i pikantniji. Gauda ima karakteristican sloj voska kojim se štiti oticanje tečnosti iz sira, pa tako zašticena zri od nekoliko nedelja do preko godinu dana.
Gorgonzola ili plavi italijanski sir je vrsta sira sa 48% masnoće i zaštićenim poreklom. Pravi se od punomasnog kravljeg mleka, soli i posebne vrste gljivica (Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus sa sporama plesni Penicillium glaucum). Proizvodi se zrela i blaga varijanta (piccante i dolce) i jako slana. Može biti i kremasta i čvrsta i najčešće se prodaje umotana u aluminijumsku foliju kako bi se sačuvala vlaga.
Sir od kozjeg mleka se pravi kao beli meki sir i polutvrdi sir. Kako kozje mleko ima neobičan miris i sir može biti blažeg ili jačeg ukusa, u zavisnosti od toga koliko je star.
Rolovani sir sa šunkom - sir od parenog testa sa dodatkom kuvane šunke. Sir sadrži 45% mlečne masti u suvoj materiji i do 30% šunke.
Ementaler je švajcarski sir od kravljeg mleka za čiju se proizvodnju koristi kombinacija tri vrste bakterijskih kultura: Streptococcus thermophilis, Lactobacillus i Propionibacter shermani koja se hrani prvim dvema vrstama bakterija i pri tome ispušta ugljen dioksid koji formira rupe po kojima je poznat ementaler. Najkvalitetniji sirevi moraju imati duži period zrenja i okrugle rupe, približno istih dimenzija.
Bri - ova kraljica sireva je meki sir od punomasnog ili poluobranog kravljeg mleka sa plemenitim belim plesnima po površini (Penicillium candidum, Penicillium camemberti i/ili Brevibacterium linens). Sir je svetlo žute boje sa snežno belom koricom koja je vrlo ukusna i može se jesti.
Dimljeni sir -  punomasni sir sa 45% masnoće. Često se pravi u obliku kobasice. Može biti sa začinskim biljkama ili posebnim aromama.
Mocarela - italijanska vrsta punomasnog sira koja se proizvodi od bivoljeg ili kravljeg mleka, okruglog oblika I različitih veličina. To je svež, mekani sir blagog mirisa i slatkastog ukusa.
Sjenički sir - beli sir, u salamuri. Autohtoni sjenički sir pravi se od ovčijeg, a sjenički od kravljeg mleka ili mešano, od ovčijeg i kravljeg. Spada u grupu mekih, punomasnih sireva.
Edamer - polutvrdi holandski sir od pasterizovanog kravljeg mleka koji se pravi u obliku lopte. Ima nizak procenat masnoće, manje soli od ostalih sličnih sireva što daje blag ukus i orašastu aromu. Klasičan edamer se uvija u parafinski omotač žute ili crvene boje, dok se stariji, koji sazreva oko 17 nedelja, obavija omotačem crne boje.

POGLEDAJTE JOŠ:

Kozji sir i med

Somborski sir u kačici