Na dvorovima evropskih monarhija salate su bile vrlo popularne, naročito u vreme renesanse, a sačinjavalo ih je i do 35 sastojaka, uključujući i neke neobične poput ružinih latica, nevena i ljubičica.
\rPrvaci u maštovitim salatama u 20. veku postali su Amerikanci, a neke od salata čiji su recepti smišljeni pre stotinak godina i danas se nalaze na jelovnicima najpoznatijih svetskih hotela.
\rOd prvobitnog značenja salate kao trava začinjenih sirćem i solju, preko sveže kuvanog lišća i povrća, danas salate označavaju zdrav i lagan obrok sačinjen od povrća, voća, testenine i svih ostalih namirnica koje nam se mogu naći pri ruci: od jednostavne zelene salate s uljem, sirćem i malo soli do atraktivnih kompozicija raznih tekstura i ukusa dobijenih od egzotičnog bilja, južnog povrća i voća, sve do kineskih kreacija od hrskavog povrća i rezanaca obilno zalivenih sojinim umakom.

Zelene salate

\rZelene salate koje se najčešće nalaze na našim stolovima su:
\r1. Endivija – obična ili kovrdžava, lagano je gorkog ukusa pa se najčešće koristi kao jedan od sastojaka složenih salata. Osim u svežem obliku može se konzumirati i kuvana.
\r2. Kristalka – hrskavih listova koji sačinjavaju veliku, gustu glavu svetlozelene boje; neutralnog je ukusa, ali omiljena zbog pucketavih listova.
\r3. Obična salata (slobodnih listova) – izdužene je glavice i slatkastog sočnog ukusa; listovi su joj na rubovima tamnozeleni ili crvenkasti.
\r4. Matovilac – raste i samoniklo, aromatičan je i vrlo dekorativan.
\r5. Rukola – specifičnog intenzivnog ukusa, spada u red veoma zdravih salata, vrlo popularna u novije vreme
\r6. Radič (maslačak) – gorkastih nazubljenih listova, dodaje se mešanim salatama, sendvičima i slično; odličan diuretik i pročišćava krv.

Popularne salate

Salata "Cezar" – originalni recept ja imao sledeće sastojke: zelenu salatu, beli luk, krutone, parmezan, kuvana jaja, maslinovo ulje i worcester (vuster) sos. Recept je nastao 1924. u Meksiku kada je vlasnik restorana Cezar Kardini snalažljivo upotrebio ostatke namirnica da nahrani gladne goste. U početku se salata pripremala odmah na stolu, a listovi zelene salate služili su kao jestive kašike kojima se uzimala mešavina ostalih sastojaka. Par godina kasnije, Cezarov brat Aleks (koji je bio pilot) salati je, na Cezarovo zgražavanje, dodao inćune i nazvao je "pilotskom". S vremenom je među Amerikancima postalo vrlo "in" skočiti do Tihuane na "Cezar" salatu, a u trendu su prednjačile filmske zvezde poput Klerk Gebla, Džin Harlou i ostalih... Evropskom visokom društvu čuvenu salatu je predstavila Volis Simpson (supruga engleskog princa Edvarda), a 1930. salata je proglašena "najboljim američkim receptom u poslednjih 50 godina"!
\rSalata "Kob" – avokado, celer, paradajz, vlašac, salata potočarka, tvrdo kuvana jaja, piletina, slanina i sir rokfor sačinjavaju ovu salatu koja je dobila ime po svome "pronalazaču", vlasniku restorana Bobu Kobu.
\rKrompir-salata – omiljena među decom, nastala u 16. veku kada su španski istraživači u Evropu doneli krompir. Današnji ukus krompir-salate zadržao se od kraja 19. veka, a recept je nastao iz britanskih i francuskih kuhinja.
\rTopla krompir-salata - omiljena u Nemačkoj, meša se sa sitnim komadićima paprike i paradajza, i servira sa slaninom, prelivena vrućim dresingom od sirća i luka. Grci je takođe vole toplu, začinjenu maslinovim uljem, limunom i belim lukom. Italijani je pojačavaju salamom i ukrašavaju peršunovim lišćem, dok je francuska krompir-salata prelivena laganim vinskim sirćetom, uz dodatak senfa i slatkog taragona. U američkoj varijanti koristi se i majonez.
\rPancanela – maslinama, inćunima, kaparima i belim lukom bogato začinjen hleb, paradajz i povrće (krastavac, crni luk, paprike...) – salata stvorena iz potrebe da se iskoristi stari hleb i povrće iz bašte italijanskih domaćica, a recept je (naravno, bez paradajza, jer tada ga u Evropi još nije bilo, dodat je kasnije) oko 1500. godine opisao poznati umetnik Bronzino.
\rSalata "Oliver" (Ruska salata) – ruskog porekla, ova salata se sastoji od krompira, piletine, graška, kiselih krastavaca, šargarepe i majoneza, a nastala je sredinom 19. veka po zamisli francuskog kuvara Olivera, vlasnika restorana "Ermitaž" u Moskvi.
\rSalata Waldorf – klasična američka salata koja se sastoji od jabuka, soka od limuna, celera, oraha i majoneza. Pripisuje se Oskaru Čirikiju, živopisnom liku i veoma popularnom kuvaru njujorškog hotela "Waldorf Astoria".
\rVoćna salata – njima su se sladili još u antičko doba, a podrazumevale su sve vrste svežeg, sušenog, kandiranog i kuvanog voća. Sastojci i recepti menjali su se u zavisnosti od podneblja i raspoloživim namirnicama. Ono što danas nazivamo voćnom salatom proizvod je 19. veka. Voćna salata ponekad se naziva i voćnim koktelom zato što su se nekada voću dodavali šećer i alkohol.
\r