Rukola je bogata C vitaminom, ima prijatnu aromu, dok blaga gorčina listova potiče od glukozinolata (senfno ulje). To je jedinjenje karakteristično za kupusnjače, kojima i ova biljka pripada. Brojni recepti i preporuke za upotrebu mogu se pronaći na sajtovima poznatih restorana i hotela, a i iskustva naših potrošača uglavnom su pozitivna. Mladi, sveži listovi su najkvalitetniji, ali im je kratak rok upotrebe. Može ih biti 10-30 u rozeti i različite su veličine i oblika, što zavisi od vremena setve i načina uzgajanja. U početku su sitniji i manje usečeni. Glatki su, bez malja, sedeći ili s kratkom drškom. Iz lisne rozete se formira cvetno stablo visine 80-120 cm, a kasnije i 4 do 20 bočnih grana. Listovi stabla se ređe upotrebljavaju za salatu, ali ako ne prestare, dobri su za začinjavanje jela. Cvetovi su sivobeli ili sivoružičasti. Sitno, okruglasto, tamnocrveno ili smeđe seme sadrži mnogo ulja. Zbog toga se, da bi se uspešno čuvalo, mora prosušiti i vlažnost smanjiti na 8-10 procenata. Rukola se proizvodi iz rasada. U zatvorenom prostoru može se sejati cele godine, a na otvorenom polju od februara do kraja oktobra. Kada je u fazi razvijene rozete, podnosi slabe mrazeve uz manja oštećenja listova, ali je zimi neophodna zaštita od niskih temperatura. Berba je moguća cele godine. Ubiraju se pojedinačni listovi, pazeći da se ne ošteti koren. Listovi stabla izrazitije mirišu i beru se sve do pojave cvetova. Najbolje je da se koristi sveža rukola, ali može i da se čuva u frižideru dva do tri dana. Posle toga dovoljno je da se nakratko potopi u hladnu vodu.

KRES SALATA
Danas se kres salata (Lepidium sativum) uglavnom gaji u Americi, zapadnoj Evropi i na jugu Rusije, a kod nas je malo poznata. Seme ove biljke pronađeno je u grobnicama starih Egipćana, tako da se pretpostavlja da su je koristili u ishrani. Biljka je jednogodišnja, zeljasta, s čvrstom stabljikom koja naraste do 60 cm. Upotrebljavaju se mladi, hranljivi listovi oštrog ukusa, sličnog renu. Bogati su vitaminima, naročito vitaminom A i mineralima, od kojih je najviše kalijuma i kalcijuma. Imaju izrazito baktericidno i fitoncidno dejstvo, pa sprečavaju infekcije i deluju na oboleli organizam. Hranljiva vrednost zavisi od načina uzgoja, sorte i starosti listova. Međutim, italijanski stručnjaci preporučuju najviše do četiri kašicice sitnog lišća dnevno. Zbog toga se više koristi za dekorisanje jela ili kao začin, a manje za pripremanje salate.
Odgovara joj niska temperatura, na kojoj sitno seme brzo klija i biljke niču za samo dva-tri dana. Berba može početi nakon dve-tri nedelje. Seje se gusto i postepeno cele godine, u bašti ili stanu, kada su neophodne posebne posude i staklena zvona s duplim dnom i vlažnom podlogom. Tek iznikle biljke, s prva dva razvijena lista, šišaju se makazama i odmah su jestive.
Osim obične postoji i vodena kres salata (Nasturtium officinale). Najviše se uzgaja u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj i Americi, gde se prodaje i osušena. Sličnog je ukusa kao obična kres salata i isto se koristi. Razmnožava se semenom ili reznicama. Uzgaja se u vodi, odnosno takozvanim vadama ili u uslovima intenzivnog navodnjavanja. Znači, uspeva na svakom mestu gde ima hladne i čiste vode. Beru se samo vršni delovi biljaka, najmlađi i najukusniji. To može da traje cele godine, pod uslovom da se zimi salata ne zaledi.

PORTULAK
Ova biljka, čije je latinsko ime Portulaca oleracea, raste samoniklo, ali se gaji i u bašti. Mesnati listovi koriste se za pripremanje ukusne salate, ali imaju i lekovita svojstva, jer snižavaju nivo holesterola i trigliceride u krvi. Portulak se lako uzgaja. Seje se na osunčanom mestu, postepeno, od maja do septembra, svake tri nedelje. Toliko je potrebno da biljka poraste i da se razviju listovi. Osim u bašti, može se gajiti i u sandučićima, leji ili plasteniku.

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode www.dobrojutro.co.rs

POGLEDAJTE JOŠ:

Vitamin C - prvo slovo zdravlja

Kuhinjicina Cezar salata

Salate - zavodljive, hrskave...