Sklonost prema slatkoj hrani je urođena. Ako bebi ponudite zaslađene napitke i kašice, teško ćete je kasnije ubediti da jede zdrave, ali manje slatke namirnice. Naučna pozadina ovog fenomena pokazuje da, za razliku od prirodne odbojnosti prema gorkom ukusu koji je karakterističan za otrovne alkaloide, jezik ima receptore specifične samo za ukus slatkog, a nerv koji provodi taj osećaj ukusa od jezika do mozga je osetljiviji od nerva bilo kojeg drugog ukusa. Veoma brzo nakon konzumiranja slatkiša dolazi do naglih promena u nivou hemijskih supstanci u mozgu, naročito serotonina, tzv. hormona sreće , čime ovaj fenomen postaje jasniji. Želja za slatkim se javlja najčešće oko 10 sati ujutru i četiri poslepodne, a zatim ponovo predveče. Slatki podizač energije i raspoloženja u obliku omiljenog slatkiša vrlo brzo će povisiti nivo šećera u krvi, ali će vas isto tako brzo izneveriti, pa se nova doza mora uzeti već nekoliko sati kasnije, kada se nivo šećera u krvi ponovo snizi. Tako nivo šećera u krvi tokom dana ide iz krajnosti u krajnost, a najčešće negativne posledice ovakvog konzumiranja šećera su dijabetes tipa 2, hipoglikemija, srčana oboljenja... Energija, čak i ona ‚‚brza" je korisna pri velikim fizičkim naporima ali potrebno je naći pravu meru. Ona iznosi oko 10-15% dnevnog unosa odn. ukupno 40-50 g šećera dnevno, a sve preko toga je udar na pankreas. Naime, prekomernim uzimanjem šećera prazne se prirodni kapaciteti pankreasa za lučenjem insulina koji se na taj način bespotrebno i prebrzo troši.

Borba protiv zavisnosti

Za početak popijte čašu vode jer je želja za slatkim vrlo često zapravo znak dehidracije. Postepeno smanjite unos ili potpuno izbacite kofeinske napitke i zamenite ih biljnim čajevima, sokovima od sveže ceđenog voća ili voćnim frapeima. Kada poželite da pojedete nešto slatko, umesto kolača pojedite komad slatkog voća. Jedite često i po malo kako ne biste previše ogladneli jer ćete tada vrlo verovatno pre posegnuti za instant energijom u vidu industrijskog slatkiša. Poželjno je konzumirati obroke koji su bogati proteinima, masnoćama i vlaknima jer se tada energija sporije oslobađa čime se izbegavaju velike razlike u nivou šećera u krvi. Takođe, uvrstite u ishranu namirnice koje obiluju masnim kiselinama kao što su orašasti plodovi, riba i riblje ulje, kao i začine poput cimeta, muskatnog oraščića, karanfilića, prirodne zaslađivače koji smanjuju želju za slatkim.Spavajte duže i borite se protiv stresa vežbama disanja, meditacijom ili laganim istezanjem, jer organizam traži više šećera kada je umoran. Budite fizički aktivni, vežbanje uravnotežava nivo šećera u krvi i smanjuje napetost.

Saveti za zdravu ishranu

- Izbegavajte beli kristalni šećer i umesto njega koristite veštačke zaslađIvače ili fruktozu.
- Zamenite belo brašno integralnim jer ono, kao i šećer, vrlo brzo povećava nivo šećera u krvi pa stvara uslove za zavisnost od ugljenih hidrata.
- Svakodnevno konzumirajte što više povrća i raznovrsnih salata.
- Voće jedite samo između obroka.
- Uvrstite u ishranu namirnice bogate belančevinama (ribu, meso, mlečne proizvode, jaja).
- Od masnoća koristite bIljna ulja, naročIto maslinovo.
- Umesto soli hranu začinite biljnim začinima.
- Pijte dovoljno vode (približno 2 l dnevno).
- Jedite često i po malo i obavezno doručkujte!
- Budite fizički aktivni i svakodnevno se relaksirajte.

POGLEDAJTE JOŠ:

Vežbanjem do dobrog raspoloženja

Kako smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2?