Paradajz – jabuka zlata vredna
Paradajz – lat. Solanum lycopersicum, je bljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom i paprikom.Višegodišnja je biljka, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodišnja. Dostiže visinu od 1-3 m, ima drvenastu stabljiku, cvetove prečnika 1-2 cm žućkaste boje i plodove koji su u početku zeleni a sazrevanjem dobiju zagasito crvenu boju. Iako spada u voće, paradajz je u kulinarstvu povrće.
Poreklo
Paradajz potiče iz Južne Amerike, a genetički dokazi upućuju na to da je predak paradajza bila zeljasta biljka sitnih zelenih plodova, koja je uspevala visoko u Peruanskim planinama. Od ove biljka nastalo je desetak vrsta paradajza koje poznajemo danas. Jedna od vrsta obrela se u Meksiku i ustanovljeno je da su je pripadnici tamošnje praistorijske civilizacije koristili u ishrani, mada nije zabeležen tačan podatak kad je ova biljka i kultivisana. Po verovanju, paradajz je dospeo u Evropu zahvaljujući španskom istraživaču Kortezu i to nakon što je zauzeo prestonicu Asteka Tenočtilan 1521 godine, gde je i video ovu za njega tada neobičnu biljku. Međutim postoje i tvrdnje da zasluge za donošenje paradajza u Evropu pripadaju Kristiforu Kolumbu koji ga je doneo već nakon prve ekspedicije koju je sproveo 1493 god. Ono što je izvesno je da najraniji zapis o paradajzu u evropskoj literaturi potiče iz 1544. i napisao ga je Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar koji ga je i nazvao pomo d' oro, zlatna jabuka. U početku se koristio kao ukrasna biljka jer se na njega gledalo sa sumnjom, smatralo da je otrovan. Redovna konzumacija je počela tek u XVIII veku, a mediteranska kuhinja je prosto nezamisliva bez ovog crvenog, sočnog i za sve korisnog ploda.
Lekovita svojstva
Paradajz je izuzetno lekovita biljka, čija konzumacija ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno se izdvaja njegov efekat na zdravlje srca. Paradajz sadrži likopen, jedan od najsnažnijih antioksidanata, čije dejstvo naročito u kuvanom paradajzu pomaže u sprečavanju raka prostate. Lekoviti su zapravo plodovi koji su bogati vitaminom C, karotinom, vitaminom B1, a ima i vitamina E. Pored toga u paradajzu su sadržane i značajne količine mangana, gvožđa, bakra i kalijuma. Sok od paradajza snižava krvni pritisak, povećava izlučivanje želudačnih i crevnih sokova i potpomaže varenje. Preporučuje se u dijetama obolelih od reumatičnih oboljenja, gihta, kao i srčanih i bubrežnih bolesti. Ima i alkaloid solanin koji je prirodan pesticid pa je zato potreban i oprez s obzirom da je ovaj alkaloid otrovan za ljude. Isto tako paradajz može izazvati i alergijske reakcije a nije preporučljiv ni kod pojedinih vrsta oboljenja.
Likopen se nalazi i u lubenici, grejpfrutu i kajsijama ali u daleko manjoj koncentraciji.
100 g paradajza sadrži: 17 kcal, 94 g vode, 0, 2 g masti, 242 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 14 mg magnezijuma i 25 mg vitamina C.
Paradajz spada u voće tj u bobice, ali s obzirom da nije sladak kao plodovi voća, sa kulinarske tačke posmatra se kao povrće i najčešće se služi kao salata ili kuvan. U ishrani se koristi svež, konzervisan, kao sok, preliv i začin.
Iako se najšeće konzumira kao svež u salati, paradajz je jedini proizvod koji kuvanjem ne gubi svoja osnovna svojstva a to je bogatstvo likopena. Najnovija istraživanja su utvrdila da kuvani paradajz ima iste osobine kao i statini koji se koriste u borbi protiv holestreola u krvi. Samo 2 dl sosa ili soka od paradajza dnevno dovoljni su za pomoć pacijentima sa ovim oboljenjem. Tajna je u visokom nivou likopena, koji daje zrelom paradajzu crvenu boju, a kuvanjem organizam može da apsorbuje više llikopena nego iz svežeg proizvoda. Paradajz ima podjednako dejstvo kao lekovi koji se pripisuju u ovim situacijama ( 25 mg likopena dnevno redukuje loš holesterol i za 10%), a nema nuspojava kao sa lekovima, koji podrazumevaju bolove u mišićima, slabost i oštećenje nerava.
Sok od paradajza kao lek
Istraživanja su dokazala da najbolje rezultate paradajz postiže u vidu soka od paradajza. Lekovita svojstva ovog napitka ogledaju se u tome da: reguliše metabolizam, jača otpornost organizma, izbacuje suvišnu tečnost iz organizma, snižava krvni pritisak (ukoliko se ne posoli), popravlja krvnu sliku (deluje protiv malokrvnosti), reguliše varenje, pozitivno deluje na bolesti jetre, pankreasa i protiv reume.
Sok od paradajza treba koristiti kod premora jer okrepljuje i čisti organizam, a ujedno telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Takođe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa.
Dalja naučna istraživanja potvrđuju da sok od paradajza umanjuje slepljivanje trombocita (sprečava trombozu), pogotovo kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Kako je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba a ova pojava je najčešci uzročnik infarkta srca i mozga, preporučuje im se upotreba soka od paradajza, samo što pri tom treba i umanjiti unos natrijuma.
Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebali upotrebljavati sok od paradajza kao i zbog visokog sadržaja kalijuma. Osim toga ovaj napitak smanjuje loš holesterol i ujedno umanjuje opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima.
Podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa pa je koristan osobama koje pate od anemije i opet dijabetičarima.
Reguliše rad jetre i žuči a u vrelim letnjim danima ublažava zeđ i okrepljuje organizam.
Pored soka, paradajz pripremljen kao salata, čorba ili kao dodatak jelima imaće pozitivan učinak na organizam. Izuzetak je zeleni paradajz, koji nije dobar za upotrebu i treba ga izbegavati.
POGLEDAJTE JOŠ:
