Toggle Navigation

 

Morski ključ zdravlja

Mediteranska kuhinja dobar je model za pravilnu ishranu. To nije nikakav revolucionarni kulinarski trend već tradicionalan način spravljanja jela koji podrazumeva upotrebu testenine, povrća, voća, ribe, a nezaobilazni su i maslinovo ulje, beli luk, jogurt i sir. Sve u svemu, to je uravnotežena ishrana koja osigurava organizmu sve neophodne nutritivne elemente

Plativoo

Istraživanja su pokazala da ljudi koji žive u primorju imaju duži vek i mnogo ređe (čak dva do tri puta) obolevaju i umiru od bolesti srca i krvnih sudova (ateroskleroze, tromboze i upale vena) nego stanovnici kontinentalnih oblasti!

Nasuprot takozvanom zapadnom stilu koji je poznat po vrlo kaloričnim obrocima sa mnogo masti, i crvenog mesa, a vrlo malo povrća i voća, u mediteranskoj kuhinji koriste se riba, beli luk, maslinovo ulje, kao i mnogo voća i svežeg i barenog povrća. Takva ishrana je, pre svega, niskokalorična, sadrži obilje vlakana i malo holesterola. Zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi, povrće se uzgaja preko cele godine: agrumi, grožđe, smokve, grašak, pasulj, bob, brokoli, paradajz, kupus...

Naravno, nije potrebno da se zbog toga svi preselimo na sunčani jug! Dovoljno je da u svoj jelovnik uvrstimo neke namirnice tipične za mediteransko podneblje, hranu čije konzumiranje zbog visokog sadržaja antioksidansa smanjuje rizik od razvoja bolesti srca i krvnih sudova, malignih bolesti i upala. U takvoj ishrani smanjena je i količina šećera i nitrata (soli), dokazano je da jača funkciju pluća zbog čega se rizik od hronične opstruktivne plućne bolesti redukuje za čitavih 50%. Poređenja radi, zapadni način ishrane koji obiluje crvenim mesom, mesnim prerađevinama i dimljenim proizvodima, taj rizik čak učetvorostručuje!

Utvrđeno je da deca koja rastu na mediteranskoj kuhinji imaju mnogo manje izgleda da obole od astme i alergijskog rinitisa, čak za 76%. Veoma je važno istaći maslinovo ulje, pogotovo nerafinisano, koje je najveći prirodni izvor mononezasićenih masnih kiselina, neophodnih za stvaranje ravnoteže masnoća u krvi, čija upotreba smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Visok sadržaj antioksidanasa, pre svega vitamina E i fenola, svrstava maslinovo ulje u namirnice koje imaju preventivno dejstvo protiv raka dojke, debelog creva i dijabetesa, a takođe odlaže i pojavu komplikacija kod insulinozavisnih dijabetičara.

Upotreba sirovog voća i povrća, karakteristična je za mediteransku kuhinju, a ukoliko se ono koristi kuvano, podvrgava se minimalnoj termičkoj obradi. Ovakav način spravljanja hrane veoma je brz i jednostavan.
Mnogi će reći da su namirnice koje se koriste u mediteranskoj kuhinji skuplje, ali ako se u obzir uzme njihovo povoljno delovanje na zdravlje, poboljšanje kvaliteta života i smanjenje troškova lečenja - zaključak je da njihova cena nije u stvari, visoka.
Dakle, treba jesti ribu bar dva puta nedeljno, a isto tako što češće konzumirati voće, povrće, grašak, pasulj, integralne žitarice i koštunjavo voće, beli luk i maslinovo ulje. A sve to na uštrb putera, masnog mesa, mesnih prerađevina, punomasnih mlečnih proizvoda, crvenog mesa, kolača, pržene hrane. Kad odete na letovanje, zaboravite na paštete, krmenadle i ćevape - uživajte u ribljem paprikašu, ribi na roštilju i špagetama bez mesa - samo sa paradajzom i origanom. Uživajte na pravi, mediteranski način, zapamtite te mirise i ukuse i ponesite ih sa sobom u hladnije krajeve.

Morska riba za srce i mozak
Riblje ulje je izuzetno korisno. Statistike pokazuju da dva obroka plave morske ribe nedeljno značajno smanjuju rizik od nagle smrti. Riblje ulje sadrži dve masne kiseline koje se ugrađuju u srčano tkivo i stabilizuju srčani ritam sprečavajući aritmiju.
Takođe, nezasićene masne kiseline iz ribe povećavaju koeficijent inteligencije, te naučnici stoga preporučuju trudnicama i dojiljama da češće jedu ribu (ukoliko, naravno, nije ‚‚obogaćena" teškim metalima).

Kako se procenjuje kvalitet maslinovog ulja?
Po međunarodnim normama, maslinovo ulje potiče isključivo od ploda pitome masline (Olea europaea, Sativa hoffm. i Link) bez mešanja sa bilo kakvim drugim dodacima, a ovaj naziv ne sme se primeniti za ulje od maslinove komine. Prirodno maslinovo ulje (virgin olive oil) dobija se u posebnim uslovima, što se pre svega odnosi na temperaturu - kako ne bi došlo do promena ukoliko je ona neodgovarajuća, i nije izloženo nijednom drugom postupku osim pranja, pretakanja, centrifugiranja i filtriranja.

Klasifikacija maslinovog ulja vrši se na osnovu organoleptičke ocene i količine slobodnih masnih kiselina. Ekstra prirodno (devičansko) maslinovo ulje ima organoleptičku ocenu 6, 5 ili čak više i najviše 1 gram slobodnih masnih kiselina na 100 grama ulja, prirodno maslinovo ulje ocenjuje se sa od 5, 5 do 6, 5 bodova i količinu od najviše 2 g slobodnih masnih kiselina na 100 g ulja, a obično prirodno maslinovo ulje ima ocenu od 3, 5 do 5, 5 bodova i najviše 3, 3 g slobodnih masnih kiselina na 100 g ulja. Rafinisanje prirodnog maslinovog ulja ne utiče na promenu prvobitnog sastava glicerida.

Tajna maslinovog drveta
Osim ploda koji se najviše koristi, sve više se ceni i list masline. Stari Egipćani koristili su ga za mumificiranje faraona. Naučnici su otkrili preko 120 patoloških mikroorganizama koji su zbog velikog broja mutacija postali otporni na poznate antibiotike. Ekstrakt lista masline zahvaljujući sastojcima koji su se vekovima prilagođavali promenama tih mikroorganizama zadržao je svoje terapeutsko dejstvo. Interesantan je podatak da je najaktivniji spoj u lišću masline toliko bezopasan za ljude da naučnici nisu uspeli da otkriju ni toksičnu ni smrtonosnu dozu.

Moćni origano
Origano je verovatno najpopularniji začin u mediteranskoj kuhinji. Ispitivanja pokazuju da ova biljka ima vrlo širok spektar antibakterijskih, fungicidnih, antiviralnih (protiv virusa) i antioksidativnih osobina. Dokazano je da origano sprečava rast bakterije stafilokokus podjednako dobro kao i antibiotici, a eksperimenti su dokazali da origano zaustavlja razmnožavanje gljivica iz roda Candide. Esencijalno ulje origana najjači je poznati biljni antiseptik - čak 20 puta jači od fenola koji se koristi za sterilizaciju bolničke opreme. Grčki naučnici dokazali su da origano ubija bakterije u zagađenoj vodi i tako je steriliše!

Mirisni (i zdravi) dodatak
Bosiljak - kralj začina (basilicum na grčkom znači kraljevski) čija je pradomovina Indija, nezaobilazan je dodatak jelima mediteranske kuhinje. Koristi se svež ili osušen, naročito u jelima sa paradajzom. Ova biljka podstiče apetit, povoljno utiče na varenje, i ima blagotvorno dejstvo u slučaju upale želuca i tankog creva, astme i bolesti mokraćnih organa. Čaj od bosiljka ublažava kašalj.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Pečena skuša na krompiru

Smokva (Ficus carica)

Piletina, masline, brokoli