1. Zvuči potpuno besmisleno koristiti sunđerastu krpu prepunu bakterija kako biste oprali posuđe. Redovno ih menjajte, jer predstavljaju pravo leglo bakterija. Takođe, pazite da platnene krpe kojima brišete čisto posuđe ne dođu u kontakt sa svežim mesom ili daskama za sečenje koje možda niste dobro oprali.
2. Ukoliko vam se učini da je vaša kuhinja, kada ujutru ustanete, hladnija od frižidera, proverite temperaturu na kojoj ste podesili da aparat radi. Da biste sprečili rast i širenje bakterija, idealna temperature frižidera mora biti između 0 i 5*C. Temperatura u frižideru raste ako je prepun, pa bi bilo dobro da nakon veće nabavke malo pojačate hlađenje. Osim toga, temperature raste i kada stavite posudu sa vrućom hranom, pa obavezno sačekajte da se hrana ohladi pre nego što je otpremite na policu frižidera. I poslednja, ali ne i nevažna preporuka - vodite računa da su vrata frižidera uvek dobro zatvorena!
3. Uvek je dobro imati u zamrzivaču smrznut bujon koji ce vam u žurbi uštedeti vreme za pripremu obroka. Ipak, morate znati da se jednom odmrznuta hrana pa i bujon, ne sme ponovo zamrzavati i ponovo koristiti. Odmrzavanje može da razbudi bakterije koje su eventualno bile u hrani kada je bila inicijalno zamrznuta. Svaki put kada je ponovo odmrzavate, broj bakterija u hrani raste, posebno kada je u pitanju meso ili mesni bujon. Zato je najbolje da naučite koliko vam je najčešće potrebno bujona i da zamrznete pakovanja odgovarajuće veličine. I ne zaboravite da upišete datum zamrzavanja, da ne biste došli u situaciju da prvo potrošite najsvežije, a tek posle ranije zamrznute paketiće.
4. Da li znate u čemu je razlika između informacija na deklaracijama: Najbolje upotrebiti do/Best before i : Rok trajanja/use by? Najbolje upotrebiti do znači upravo to da će određena namirnica imati najbolji ukus ili teksturu do navedenog datuma, koji mogu biti eventualno promenjeni, ali je hrana i dalje jestiva. U drugom slučaju, informacija o datumu do kada proizvod traje, odnosno može se konzumirati, znači da je posle navedenog datuma morate baciti, inače možete biti u situaciji da ozbiljno ugrozite sopstveno i zdravlje svojih ukućana.
5. Možda nije neophodno preterivati sa posebnim daskama za sečenje voća, povrća, sireva, sirovog i posebno pečenog mesa, ribe, ali poželjno je da u kuhinji imate makar po jednu dasku za sečenje svežeg mesa. Sveže meso predstavlja jedan od najvećih rizika u higijeni. Dobro oprana daska zahteva korišćenje vrele vode i deterdženta, kao i potpuno sušenje. Savetujemo i da izbacite drvene daske u čijim se pukotinama razvija čitava armija bakterija!
6. Čistite redovno kuhinjsku radnu površinu! Važno je da znate da nije dovoljno koristiti običan deterdžent koji će odstraniti masnoću, već formirajte naviku da to obavljate koristeći dezinfekciono sredstvo koje će jedino uništiti bakterije koje mogu ostati nakon svakodnevne pripreme namirnica kao što su sveže meso, jaja, povrće... Naravno, ako imate kućnog ljubimca, ni u kom slucaju ne dozvolite mu da se kreće u kuhinji dok pripremate obroke.
7. Vrlo često vam ostane deo ručka ili večere koji se mogu pojesti dan kasnije. Ipak, pazite da ostatke dobro zagrejete (pogotovo crveno meso do 70°C ili belo do minimum 80°C) kako biste bili sigurni da ste uništili sve bakterije. Takođe, podgrevanje pirinča koji niste pojeli i želite da ga ponovo iskoristite kao prilog nije dobra ideja. Nakon što ga brzo ohladite uranjanjem posude u ledenu vodu, čuvajte pirinač u frižideru, a pre serviranja ga zagrejte na 100°C.

POGLEDAJTE JOŠ

Zdravo je čisto

Čuvanje hrane