Možda pomalo nepravedno zapostavljena ili nedovoljno korišćena, verovatno zbog neznanja na koje se sve načine može pripremiti i poslužiti, bundeva stidljivo i polako ponovo pronalazi put do naših trpeza.
ZDRAVLJEM BOGATA BUNDEVA
Naime, osim što je ukusna, lako se sprema i nije skupa - što je danas posebno važno, bundeva je i vrlo zdrava. Kako sadrži preko 90% vode ima nisku energetsku vrednost - 100 grama ima ispod 30 kcal, lako se vari, pa je idealna u dijetama, ishrani zdravih ali i bolesnih osoba. Njena intenzivno narandžasta boja i sama odaje pravo bogatstvo alfa i beta-karotina (provitamina vitamina A) koji se kasnije u našem organizmu pretvaraju u vitamin A – moćni antioksidans čiji je zadatak da jača naš imunitet baš sada kada je i najpotrebnije - u vreme kada vladaju prehlade i viroze. Beta-karotin igra veliku ulogu i u prevenciji malignih bolesti jer ima sposobnost da transformiše proizvode metabolizma - koji su kancerogene prirode u manje štetne supstance.
Osim toga, meso bundeve je veoma bogato kalcijumom, fosforom, kalijumom, cinkom, magnezijumom, manganom, vitaminima B grupe – posebno folnom kiselinom, vitaminima E i C, a sadrži obilje dijetnih vlakana.
KUPOVANJE I ČUVANJE
Različitog oblika, veličine i težine (neke sorte imaju plodove koji mogu biti teški i do 100 kg), bundeva se danas najčešće može kupiti isečena na velike kriške ili kocke. To nam, osim lakšeg transporta u cegeru od pijace do kuće, omogućava i da se na licu mesta uverimo u boju i sočnost mesa. Ako kupujete celu bundevu, proverite da li je kora neoštećena, bez tragova plesni i da li njena težina odgovara veličini - ako je lakša, verovatno je isušena i neupotrebljiva za jelo. Celu bundevu je najbolje čuvati na hladnom i tamnom mestu, dalje od izvora toplote i svetlosti. Tako je možete sačuvati i do nekoliko nedelja. Bundevu u komadima možete čuvati par dana u frižideru, a u zamrzivaču do šest meseci.
VRSTE BUNDEVA
Bundeva (Cucurbita maxima) je član porodice Cucurbitaceae u koju spadaju dinja, lubenica i krastavac. Potiče iz Meksika, a zahvaljujući Kolumbu došla je u Evropu.
Među najpopularnijim vrstama su:
MUSKATNA BUNDEVA - po obliku nalik na krušku. Kora je krem boje, tamno narandžasto meso i sladak ukus.
OBIČNA ULJNA BUNDEVA – uzgaja se u našim krajevima, narandžasto zelenkaste je kore, a najviše se gaji zbog semenki iz kojih se dobija ulje.
BUNDEVA TURBAN ili BUTTERCUP- ima koru zelene boje, s pegama ili linijama, dok joj je meso narandžasto- žute boje i ukusa koji podseća na lešnik.
BUNDEVA STAMBOLKA- ima čvrstu i debelu koru zelene, crvene ili žute boje. Pogodna je za pečenje.
Bundeva se peče u rerni na 175°C, oko 50 do 60 minuta, ali kako se na taj način izgubi dobar deo vrednih nutrijenata, najbolja je kuvana na pari. Dovoljno je 7-8 minuta da omekša i tada ima najbolji ukus, pri čemu su vlakna dovoljno meka za varenje, pa se i hranljivi sastojci najlakše i u najvećoj meri apsorbuju.

šTA SVE DAJE BUNDEVA?

Bundevu uvek operite od nečistoća, a ako je ne pečete u rerni, obavezno odstranite spoljašnji deo kore debljine približno 1 - 2 cm. U unutrašnjem delu nožem skinite vlaknasti deo koji sadrži semenke, ulazeći do 1 cm u meso bundeve. Na kraju je narežite po želji, u zavisnosti od dalje pripreme, na kriškice, kockice ili je narendajte, a semenke možete da očistite i osušite.
Semenke, naime, imaju vrlo visoku energetsku i hranljivu vrednost jer su bogate masnoćama, belančevinama i ugljenim hidratima. Sadrže znatno više vitamina i minerala od mesa bundeve. Možete ih dodati u testo kada mesite hleb ili neko drugo pecivo, u razne salate ili ih grickati samostalno. 100 g semenki ima čak 600 kcal pa pazite da ne preterate u konzumaciji.
Ulje koje se dobija iz semenki bundeve postupkom hladnog ceđenja, je tamno zelenkaste boje, a izuzetno je zdravo jer sadrži visokovredne esecijalne masne kiseline i to oko 45% linoleinske, 25% oleinske i 30% palmitinske i stearinske kiseline i lecitin.
Uz bundevu se najbolje slažu cimet, đumbir, muskatni oraščić i peršun.