Latinski: Trigonella foenum graecum

Engleski: fenugreek

Piskavica (grčka detelina, prosenica, rogačić) je jednogodišnja biljka sa stupastim korenom što uraste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranata. Listovi su slični detelini. Žuti ili zućkastobeli cvetovi pojedinačni su i bez peteljki, a nalaze se u pazušcima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Plodovi su mahune, koje izgledaju kao rogač. Kao začin koriste se listovi i semenke. Semenke mirišu na javor i celer. Ukus se razvija tokom kuvanja. Semenke se malo prže pre upotrebe. Piskavicom se začinjavaju jela od mesa i ribe. Mlevenom piskavicom Arapi začinjavaju hleb i alvu. Ona je sastojak mnogih začinskih mešavina, kao što su panch poron i kari. Gajenje piskavice u novije vreme se znatno povećalo. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz krečnjaka. Botanički naziv predstavlja piskavicu kao "grčko seno” . Naziv "jarčev rog" je zbog karakterističnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemačkim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jaču muškost. Zadah i neprijatan ukus piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunovog soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Već u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje čišcenje od sluzi. Karlo Veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franačkoj državi, dakle, gotovo celim zapadnoevropskim područjem. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jačanje stoke. Iako su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jača organizam nakon dugotrajnog bolovanja. Piskavica potiče iz Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cveta u junu i julu, a seme se bere u avgustu. Za lekovite svrhe koristi se seme (iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je delotvornije. Piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava, upija i pospešuje zarašćivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, što ublažava bolove gihta, neuralgije, išijasa i oteklina žlezda. Ti oblozi leče teške čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama. Pomešana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lečenju mnogih drugih bolesti. Kašika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno - pre jela sa pekmezom, marmeladom ili voćnim sokom – da se neutrališe miris – te služi za jačanje oslabljenog i iznemoglog organizma.