Poreklo

Potiče iz Maroka, Srednje i Južne Amerike. Neki ga nazivaju i kineski peršun jer izgledom podseća na njega. Korijander je seme jednogodišnje biljke, a izgleda kao sitna kuglica smeđe do crveno-žute boje, izbrazdane površine. Ime dolazi od grčkih reči coris (stenica) i amon (anis). Ima veoma nežan, specifičan slatkasti ukus koji podseća na mešavinu limuna i kadulje.

Lisće miriše na stenice (to je mix mirisa koji može podsećati na trešnju, vanilu, cimet, ružu ili pomorandžu), a plodovi mirišu na anis. Od korijandera se kao začin koriste i list i plod. List i plod imaju različite arome tako da se ne preporučuje zajedničko korišćenje.

 

 

Lekovitost

Korijanderovo eterično ulje se koristi i u medicini kao pomoć pri probavi, za pojačavanje apetita, oslobađanje od grčeva i smanjivanje želudačnih i crevnih tegoba. Korijander sadrži eterična ulja koja se koriste i u industriji parfema.

 

 

Priprema hrane

Dok se u Evropi većinom koristi seme u Južnoj Americi, Aziji i Južnom Portugalu koristi se većinom list korijandera. Na ukus lista se zbog njegovog specifičnog oštro-gorkog ukusa treba priviknuti. Lišće starijih biljaka se koristi za salatu, ili uz jela od sira. Seme se koristi po mogućnosti kratko prženo i malo pre upotrebe samleveno, inače ima miris po sumporu. Usitnjeno seme se koristi i u pripremi testa, peciva, u jelima sa zeljem, koštuničavim voćem i tikvicama.

Korijander je osnovni sastojak raznih začinskih mešavina, a koristi se i za proizvodnju likera.

Osim što se koristi za pripremu slanih jela (meso, kobasice, sosevi i povrće), korijander se koristi za kompote i za božićne kolače, kao i za marinade, a dodaje u vodu u kojoj se kuvaju sipa ili hobotnica. Poznata je i sorta piva Gose u koju se takođe dodaje korijander.