(latinski naziv Cinnamomum verum) je jedan od najstarijih, najkorisnijih i najtraženijih začina koji ujedno ima i lekovita svojstva. Može se naći u obliku crvenkasto-smeđih štapića i u prahu. Ova biljka uspeva u tropskim uslovima, ima ih stotinu vrsta i podvrsta, a kao začinske smatraju se cejlonski i kina-cimet (poreklom iz Burme). Međutim, i oni se međusobno razlikuju, cejlonski je kvalitetniji i ima lekovita svojstva, dok se kineski, odnosno kasija, koristi samo u začinske svrhe. Cejlonski se dobija od grane cimetovca, grmolikog drveta koje pripada porodici lovora. Od unutarnje kore, koja se reže i suši i slojevito slaže, oblikuju se štapići. Kod nas se najčešće prodaje kineski cimet, kasija (Cinnamomum cassia Blume), koji je oštrije arome i manje profinjenog mirisa od cejlonskog. Pisani tekstovi svedoče da se cimet koristio još oko 3000 godine pre nove ere, da je bio u upotrebi kod starih Kineza, Egipćana i Feničana. Neverovatno zvuči, ali zbog ovog začina ratovali su Portugalci i Holanđani budući da mu je cena bila poput zlata. Njegova lekovita svojstva bila su poznata i ranije, a potvrđuje ih i zvanična medicina. Preporučuje se dijabetičarima, jer smanjuje nivo šećera u krvi. Takođe je utvrđeno da snižava nivo masti i lošeg holesterola, da sprečava razvoj gljivica i da deluje protivupalno. U kulinarstvu se koristi i kao prirodni konzervans, jer ima antimikrobno dejstvo. Cimet je bogat izvor minerala: gvožđa, mangana, kalcijuma, bakra i cinka.  U njegovom sastavu ima vitamina C, K, pirodoksina (B6) i riboflavina (B2). Njegova aromatičnost poboljšava ukus i daje punoću i posebnu slast: kafi, čajevima, žitaricama, kuvanom vinu, pecivima i raznim poslasticama...