U organizmu je gvožđe prisutno u količini oko 3 g (žene ga imaju oko 2, 8 g, a muškarci 3, 8 g). Veći deo gvožđa čini tzv. funkcionalno gvožđe koje ima pomenute metaboličke uloge, a preostale količine su zalihe koje služe za transport gvožđa ali i kao rezerva (kod muškaraca iznose 30% ukupnog gvožđa, dok žene imaju mnogo manje rezerve - oko 12, 5%). Na ravnotežu gvožđa u organizmu utiču njegov unos, zalihe, gubitak i potrebe za ovim važnim elementom. Dnevne potrebe za gvožđem zavise od uzrasta, pola i individualnog stanja organizma. Preporučeni dnevni unos za muškarce iznosi 10 mg, a kod žena je duplo veći 18 do 22 mg. Posledica manjka ovog minerala naziva se anemija.

Gvožđe u hrani 
Nedostatak gvožđa u organizmu izaziva hipohromnu anemiju, koja je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najrasprostranjenije globalno oboljenje izazvano neodgovarajućom ishranom. Smatra se da svaka peta osoba u svetu boluje od ove vrste anemije. Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama. Gvožđe se u organizam unosi isključivo putem hrane. Na apsorpciju gvožđa, pored individualnih svojstava hrane, utiču pol, uzrast, fiziološko stanje, kao i rezerve gvožđa u organizmu. Zbog većih potreba, žene apsorbuju veći procenat gvožđa iz hrane od muškaraca, kao i deca u odnosu na odrasle i trudnice u odnosu na žene u generativnom dobu. Zato je neophodna analiza krvne slike. Pravilna ishrana sprečava anemiju. Posebno je to važna za osobe koje gube krv na bilo koji način, npr. žene sa bolnim i obilnim menstruacijama, pacijenti koje muče hemoroidi ili čir na želucu itd. U njihovoj ishrani treba da dominiraju: iznutrice, pečurke, sušeno voće, žumance, riba - posebno tunjevina, školjke, zatim mahunarke, rotkvice, meso - posebno pileće i ćureće. Anemične osobe trebalo bi da jedu dosta crvenog i belog luka, jezgrastog voća, semenki, zelenog lisnatog povrća. Namirnice koje sadrže bakar(sir, žumance, morski plodovi, jetra, integralne žitarice, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve) pomažu u apsorpciji gvožđa. Integralne žitarice su dobar izvor gvožđa, ali ih ne treba jesti istovremeno sa ostalim namirnicama koje su bogate gvožđem. Takođe, spanać je bogat oksalnom kiselinom koja smanjuje apsorpciju gvožđa. Kuvanjem namirnica u gvozdenim posudama može se povećati količina gvožđa u hrani i do 20%, ali zamenom ovih posuda aluminijumskim, od nerđajućeg čelika i plastičnim, smanjio se unos gvožđa u organizam ovim putem. Jednolična ishrana, preterana upotreba alkohola i kafe, vegetarijanstvo, nepravilno sprovođenje posta, drastične dijete za mršavljenje, izbegavanje svežeg voća i povrća i slično, povećavaju mogućnost za pojavu anemije. Upotreba namirnica sa dosta vitamina C podstiče apsorpciju gvožđa, tako da je dobro uz obrok popiti čašu ceđenog narančinog soka ili dopunjavati ishranu vitaminom C (do 2 g dnevno). Korisno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožđem sa mlekom i mlečnim proizvodima. Najbolje je da svaki obrok sadrži ribu, meso ili živinsko meso, kao i vitamin C.
Takođe, treba provoditi što više vremena na svežem vazduhu i pešačiti barem jedan sat dnevno. Raznovrsna ishrana, redovan unos svežeg voća i povrća (najmanje 400 g), kao i minimalna upotreba alkohola, kafe, kakaa, gaziranih bezalkoholnih napitaka i čaja najbolja je prevencija anemija.Ukoliko unos gvožđa putem hrane nije dovoljan, kao i kada su potrebe povećane, mogu se po savetu lekara, uzeti suplementi i to najbolje između obroka na prazan stomak raspoređenih na 2-3 puta dnevno 3 meseca u ukupnim dozama do 100 mg. Kao dodaci, koriste se vitamini B kompleksa (B6, B12, folna kiselina) i vitamin C. Preterani unos gvožđa je toksičan.

Apsorpcija gvožđa
Količina gvožđa koja može da se apsorbuje važnija je od ukupne količine gvožđa u hrani/ishrani. Apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla (tzv. hemgvožđe) mnogo je brža i efikasnija (15-30%) nego gvožđa iz biljne hrane (1-20%). Vegetarijanci bi trebalo da povećaju sadržaj biljnih namirnica sa tamnozelenim listovima, pasulja i integralnih žitarica, a njihova ishrana bi morala da sadrži i veću količinu vitamina C. Količina od 100 mg vitamina C uzeta uz obrok može povećati apsorpciju gvožđa i do 100%, a najpraktičnije je koristiti limun i peršun uz jela bogata gvožđem. Osobe koje pate od gastritisa tj. povećane količine kiseline u želucu, imaju slabiju apsorpciju gvožđa, pa bi trebalo da jedu što više namirnica koje neutrališu želudačnu kiselinu kao npr pirinač, krompir i banane. Ishrana slabokrvnih podrazumeva to da se anemija leči prema uzroku. Hranom se unosi mnogo manje gvožđa nego lekovima, a takva ishrana je i najčeće hiperenergetska. Dakle, ishranom treba sprečiti da do anemije ne dođe, a ukoliko se ona ipak javi neophodno je lečiti suplementima - lekovima.

Protiv anemije
Narendati pola kilograma jabuka, pola kilograma cvekle i pola kilograma šargarepe. Kad odstoji preko noći, ocediti i dodati pola kilograma meda.Uzimati po jednu supenu kašiku tri puta na dan. Krvnu sliku obnavlja i salata od mlade koprive sa sokom od limuna i maslinovim uljem. Pivski kvasac se preporučuje zbog folne kiseline a u borbi protiv anemije odličan napitak predstavlja čaj od koprive.

Ishrana kod obolelih od anemije trebalo bi da u svakom obroku sadrži po neku namirnicu iz grupe mesa, jaja i riba, zatim dosta vitamina C u svakom obroku, i naravno, obilje namirnica koje su dobar izvor gvožđa, dok je poželjna minimalna konzumacija kafe i crnih čajeva.

POGLEDAJTE JOŠ:

Kopriva (žara) - zdrava korovska biljka

Energetska pića - za i protiv