Kofein i zdravlje
Kafa ima veoma dugu istoriju u medicini, nutricionizmu, ali i kućnom vaspitanju, s obzirom na anegdotsku rečenicu koju je verovatno svaki roditelj uputio svojoj deci: “Ako piješ kafu, porašće ti rep!” Neka verovanja o kafi i nisu baš anegdotskog sadržaja kao na primer povezanost kafe sa oboljenjima srca ili malignim bolestima. Međutim, nedavna naučna istraživanja došla su do saznanja da kafa i nije baš toliko loša po zdravlje. Pa šta je onda istina?
Možda najbolji odgovor leži u činjenici da kod velike većine ljudi pozitivan efekat kafe znatno prevazilazi eventualne štetne posledice. Najvažniji aktivan sastojak kafenog zrna je kofein - 150mg po šolji. Na čoveka deluje kao blag psihostimulans i smatra se sastojkom nastalim tokom evolucije biljaka sa, pre svega odbrambenom, porukom ostalom živom svetu: ne dirati! U većim količinama kofein ima toksičan efekat, ali u manjim dozama deluje stimulativno, pa ga zbog toga rado koristimo kao osveženje u ranim jutarnjim satima. Studenti i noćni radnici često piju kafu i u večernjim satima s obzirom na to da kafa pojačava budnost, koncentraciju i pažnju. Utvrđeno je da neki od ovih efekata ne nastaju isključivo zbog dejstva kofeina, već od dejstva hormona nadbubrežne žlezde (kortizol i adrenalin) čije lučenje stimuliše kafa.
Ako pijete kafu, važno je ne samo koliko jaku kafu spremate, već i na koji način ste je pripremili. Trebalo bi uvek imati na umu da dodaci kafi kao što su mleko, šećer, šlag i veštačke arome znatno povećavaju ukupan unos kalorija i masti. U zrnu kafe, osim kofeina, nalaze se i ulja koja mogu značajno da povećaju količinu holesterola u krvi. Filter kafa je u tom smislu bezbednija od kafe pripremane na tradicionalan, domaći način, pa se zbog toga ne preporučuje konzumacija veće količine nefiltrirane kafe kod osoba sa povišenim vrednostima holesterola u krvi.
Novija istraživanja ukazuju da kafa može imati i blagotvoran efekat na zdravlje čoveka, pre svega zbog visokog sadržaja antioksidanasa. Godine 2009. objavljena je studija po kojoj kofeinomani sa 3-5 šoljica kafe na dan znatno ređe oboljevaju od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Uz to kafa smanjuje rizik od nastanka demencija i znatno poboljšava kognitivne funkcije, pre svega verbalnu, vizuelnu i prostornu memoriju. Ovaj protektivni efekat na funkciju nervnog tkiva vidljiv je kod pripadnika starije populacije, a posebno kod osoba starijih od 80 godina. Kafa donekle može smanjiti rizik od ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma, primarnog malignog tumora jetre koji često nastaje kao posledica jetrene ciroze.
Kofein je i važan sastojak više poznatih analgetika, a osobe sa migrenom dobro znaju da u nedostatku lekova tegobe ponekad ublažava ili čak u potpunosti uklanja šoljica crne kafe. Zaštitno dejstvo kafe pominje se i kod šećerne bolesti (dijabetes tipa II), karcinoma dojke, pa čak i zubnog karijesa.
Često pitanje u kliničkoj praksi je uticaj kofeina na rad srca. Kofein je stimulativno sredstvo i dovodi do bržeg rada srca i mogućih srčanih preskoka tj. aritmija. Ovo se češće dešava kod osoba koje već boluju od nekog srčanog oboljenja i pri tome unose veću količinu kofeina.
Harvardska studija objavljena 2006. godine, rađena na preko 128.000 ispitanika, pokazala je da kafa ne povećava rizik od nastanka koronarne bolesti. Međutim, osobe sa polimorfičnim genom CYP1A2 imaju usporeniji metabolizam kofeina i kao posledicu za 30% veći rizik od nastanka infarkta srca. To znači da je brzina vašeg metabolizma i način na koji razgrađujete kofein odgovorna i za eventualni rizik od kafe. Ovaj zaključak je manje primenljiv kod žena kod kojih 3-4 šoljica kafe smanjuje ne samo rizik od kardiovaskularnih incidenata već i od pojedinih vrsta karcinoma. Kafa povećava sistolni i dijastolni krvni pritisak, posebno kod osoba sa dokumentovanom hipertenzijom. Povećanje krvnog pritiska registrovano je i kod osoba koje redovno piju kafu u većim količinama, kao i kod starijih osoba, koje slabije reaguju na provokativne faktore. Ukoliko primetite da posle kafe dolazi do bržeg i nepravilnijeg rada srca ili povećanja krvnog pritiska porazgovarajte o tome sa vašim doktorom.
I na kraju preporuka za kofeinomane: 4-7 šoljica kafe dnevno sigurno dovodi do bolesti zavisnosti od kofeina koja se manifestuje kao razdražljivost, nesanica i povećana iritabilnost. Zbog toga ljubitelji kafe, ali ne i kofeina, koriste dekofeinsku kafu (decaf) ili švajcarski recept pripreme kafe kojim se mleveno zrno ispira vodenom parom pod pritiskom i na taj način održava ukus, a smanjuje koncentracija kofeina.
Konačni zaključak je da kafa u manjim količinama ne može biti opasna po zdravlje, bez obzira na dužinu repa kojim nam još uvek poneko preti.
POGLEDAJTE JOŠ:
