Nedostatak vitamina K najčešće je prouzrokovan bolestima jetre i žuči i poremećajem resorpcije masti, moguć je nastanak bolesti kao što je celijakija ili u blažoj varijanti dijareja. S druge strane, iako nije utvrđena toksičnost, preteran unos može da dovede do razaranja crvenih krvnih zrnaca, preznojavanja i intenzivnog crvenila kože. Zato se ne preporučuje uzimanje više od 500 mikrograma sintetičkog vitamina.
S obzirom na to da bakterije konstantno sintetišu vitamin K u gastrointestinalnom traktu, manjak vitamina K nastaje vrlo retko, ali je uobičajen kod novorođenih beba, jer kod njih nije odmah razvijena intestinalna bakterijska flora. Zato se odmah nakon porođaja daje vitamin K. Ukoliko ste zdrava, odrasla osoba, najbolje je unositi ga putem namirnica kao što su kupus, kelj, prokelj, spanać, kopriva (zato što je direktno vezan za hlorofil pa se u zelenom lisnatom povrću nalazi u hloroplastima), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, svinjska džigerica, zatim biljna ulja, riblje ulje, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance. Vodite računa o čuvanju i pripremi namirnica jer je vitamin K nestabilan u alkalnoj sredini i na svetlu. Do danas nisu utvrđene pouzdane potrebne doze vitamina K pa se kao dnevna potreba novorođenčadi preporučuje 1-2 mikrograma, a veća kod kod odraslih - od 65 do 80 mikrograma dnevno. Primera radi, za 140 mikrograma vitamina K potrebno je pojesti oko 70 grama prokelja.

POGLEDAJTE JOŠ:

Vitamin B12 protiv hroničnog umora

Morski ključ zdravlja

Pravilna ishrana - osnov dovrog zdravlja