Vitamin A predstavlja neophodan nutrijent za mnoge, veoma važne funkcije u organizmu. Kako je vrlo bitan za kontrolu rasta i razvoja epitelnog tkiva, zaštitu ćelijskih membrana i sprečavanju infekcija i nekontrolisanog bujanja tkiva, ovaj vitamin sasvim zasluženo nosi titulu kralja vitamina. Kao jak antioksidans, ima važnu ulogu u zaštiti i jačanju imuniteta. Čuvajući integritet kože i sluznice vitamin A sprečava ulaz mikroba, virusa i drugih uzročnika bolesti u telo, pozitivno deluje na kožu sa aknama, poboljšava zarastanje rana, a poznat je njegov uticaj na čir želuca, Kronovu bolest i anemiju.
Vitamin A ima posebno važnu ulogu u fiziologiji vida, jer učestvuje u stvaranju pigmenta koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače. Na taj način sprečava noćno slepilo (hemeralopia) što predstavlja prvi znak blagog deficita vitamina A. Međutim, ako se deficit javlja duži vremenski period, može se pojaviti i slepilo.
Deficit vitamina A može izazvati mnoga bolesna stanja. Primera radi, oštećena crevna sluznica ne može da apsorbuje masti i vitamin A koji je u njima otopljen, dok začepljeni izvodni kanalići iz žučne kese blokiraju razlaganje masti.

Gde ima vitamina A?

Vitamin A ćete najviše pronaći u voću i povrću svih boja – žute, narandžaste, zelene, ali u obliku tamno obojenog biljnog pigmenta provitamina A ili beta-karotina, koji se tek u organizmu transformiše u vitamin A. Kada nutricionisti preporučuju konzumiranje "obojenog" voća i povrća, misle zapravo na beta-karotin. Tu spadaju neke vrste povrća čija je konzumacija u našim krajevima uobičajena, kao što su šargarepa, spanać, salata, ali je mnogo više onih vrsta čije gajenje i korišćenje nije često, na primer, maslačak, lisnati kelj, blitva, endivija i matovilac. Među voćem, preko 20% dnevnih potreba zadovoljavaju dinja i kajsija. Razne vrste bundeva imaju čak i do 60% ovog vitamina.
Naravno, šargarepa je osnovni izvor vitamina A, jer se konzumacijom samo 100 g dnevno mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Njeno korišćenje je i najjednostavnije jer nije skupa, može se kupiti tokom cele godine i pripremiti na razne načine, što je vrlo bitno jer se vitamin A ne uništava toplotom.
S druge strane, samo mali broj namirnica životinjskog porekla se može smatrati bogatim izvorom vitamina A (100 g namirnice zadovoljava više od 20% dnevnih potreba). To su iznutrice (samo jetra), riba (samo tunjevina), mlečni proizvodi (samo puter i pavlaka) i jaja. Mleko i ostali mlečni porizvodi, kao i ostale vrste riba su siromašni vitaminom A jer u 100 grama imaju samo 3-5% dnevnih potreba, dok ga meso praktično uopšte ne sadrži.

Preporučene doze

Preporučena količina vitamina A je za decu 500 µg, muškarce 1000 µg i žene 800 µg. Pretvoreno u beta-karoten to iznosi 6000 /µg ili 6 mg dnevno. Poželjno je da 60-80% ovog vitamina bude iz biljnih izvora. Za razliku od ostalih vitamina, A vitamin je specifičan po tome što u povećanim dozama može biti toksičan. Simptomi kao što su crvenilo kože, svrabež, glavobolja i mučnina ukazuju na to da doze treba smanjiti. Često se A vitamin nalazi u kombinaciji s drugim vitaminima u tzv. multivitaminskim preparatima, pa je i zato važno voditi računa o doziranju.
Mora se napomenuti da pravilna ishrana sadrži dovoljne količine ovog vitamina, dok su rezerve koje se nalaze u jetri zdravih osoba, dovoljne za godinu do dve dana.