Organska hrana: potreba ili moda?
Popularnost organske hrane meri se porastom prodaje koja u poslednjih nekoliko godina raste za preko 5% godišnje. Veća svetska tržišta kao što je američko procenjuju da je učešće organske hrane u ukupnoj godišnjoj prodaji hrane približno 4%, a predviđanja za sledeću godinu ukazuju da bi prodaja organskog voća i povrća mogla da poraste za fantastičnih 14%. Međutim, da li je po pitanju organske hrane i njene upotrebe sve jasno?
Procena Svetske zdravstvene organizacije je da će se svetsko stanovništvo do 2050. godine uvećati za 50%, što će povećati potrebe za hranom od najmanje 70%. Da li je u takvim uslovima realno očekivati porast učešća organske hrane u ishrani čovečanstva?Odgovor je: Pa, zavisi!
Pitanja koja se nameću su: Da li je količina pesticida prisutna u konvencionalnoj hrani takva da možemo bezbedno da se hranimo ali i uštedimo ne plaćajući skupu organsku hranu? Da li je organska hrana u dovoljnoj meri hranljiva s obzirom na specifičan način uzgajanja? Imamo li zemljišta na našoj planeti pogodna za kultivaciju organske hrane u potrebnim količinama? Može li se organska hrana proizvoditi na manjim porodičnim farmama ili samo na većim parcelama koje snabdevaju lokalne hipermarkete?
Ekstenzivna poljoprivreda nemilosrdno grabi za sve većim profitom, što uslovljava upotrebu sve modernijih i moćnijih hemijskih preparata koji su u funkciji povećanja prinosa i naravno, zarade. Sa druge strane, organsku hranu od klasične izdvaja upravo manja količina pesticida, insekticida, antibiotika, hormona i drugih hemijskih komponenti koje se u ekstenzivnoj poljoprivredi redovno koriste. Sukob interesa između ove dve filozofije se sve više razvija, a od lekara i nutricionista se očekuje da daju svoj sud. Činjenica je da organska hrana ima znatno manje pesticida od klasične hrane. To potvrđuju istraživanja sa Nju Jork Univerziteta (New York, USA) rađena na deci, gde je utvrđeno da se u organizmu dece hranjene organskom hranom nalazi neuporedivo manje pesticida u odnosu na decu sa klasičnom ishranom. Da li je to baš toliko važno, s obzirom na to da je čovek tokom evolucije razvio zaštitne, detoksifikacione mehanizme koji ga štite već hiljadama godina. Odgovor na ovo pitanje krije se u rezultatima komplikovanih naučnih eksperimenata koji su lako podložni komercijalnim i ideološkim manipulacijama. Lekari i nutricionisti kažu da je toksičnost jedini razlog opredeljenja za organsku hranu. Ako je to prihvatljiv način razmišljanja, onda ne postoji potreba za 100% korištenjem organske hrane, već je treba ograničiti samo na neke proizvode koji tradicionalno imaju veći nivo hemijske kontaminacije od dozvoljene. Upotreba hormona, antibiotika i pesticida u proizvodnji hrane identifikovala je mleko, jaja, puter, meso i mesne prerađevine kao namirnice na koje treba obratiti posebnu pažnju. Većina analiza pokazuje da neke vrste voća i povrća imaju izuzetno nisku stopu kontaminacije pesticidima (npr. banana) i u tom smislu ne zahteva organski način proizvodnje, dok se u drugim slučajevima sve češće preporučuje organski proizvod (npr. celer, spanać, krompir, jagode, jabuke i grožđe). Cena organske hrane znatno je viša od klasične, a razloga za to ima više. Osim nižih prinosa bez aditiva i pesticida i velikih troškova proizvodnje, proizvođači identifikuju još dva razloga za znatno višim cenama organske hrane. Jedan je mnogo veće učešće ljudske radne snage u proizvodnji, a drugi je u troškovima sertifikovanja od strane nacionalnih laboratorija registrovanih za kontrolu organskih proizvođača. Međutim, broj registrovanih farmi pokazuje blag trend porasta, uprkos svim nedaćama proizvođača tokom trajanja svetske ekonomske krize.Izvestan broj ljudi koristi organsku hranu zbog verovanja da je takva hrana u nutritivnom smislu bogatijai kvalitetnija. Međutim, ovu tvrdnju je veoma teško dokazati. Jedan od razloga za to su laboratorijske analizekoje svojom cenom i složenošću procedure ograničavaju mogućnost dobijanja adekvatnog rezultata.
Drugi razlog je velika subjektivnost u naručiocu studije, koji preko dizajna testova može da kreira rezultate onako kako želi. Ankete pokazuju da je u zemljama zapadne Evrope i Amerike sve češći razlog za organskom ishranom osećaj potrebe za zaštitom životne sredine. Kupujući organsku hranu stimulišemo poljoprivredu bez pesticida, a na taj način unapređujemo svoj životni ambijent. Lekari ističu da kombinacija zdrave ishrane i umerene fizičke aktivnosti može da pomogne u rešavanju mnogih zdravstvenih problema.
Međutim, ako vam je to isuviše komplikovano da prihvatite, okrenite se malo jednostavnijim i manje naučno opterećenim razlozima za zdraviji život, jer je jednostavno organska hrana IN.
Autor teksta: dr sci med Živojin Jonjev, kardiohirurg, Načelnik odeljenja za koronarnu hirurgiju, Institut za KVB Vojvodine, Sremska Kamenica
POGLEDAJTE JOŠ:
