Zahvaljujući naučnim saznanjima o nastanku i razvoju šećerne bolesti, trpeza dijabetičara se više ne svodi na spisak zabrana, već upravo suprotno - na raznovrsnost, ali u pravim granicama. Oboleli od šećerne bolesti zaista mogu konzumirati gotovo sve namirnice, pod uslovom da se na njihovom jelovniku svakodnevno nalazi i sveže voće, povrće pripremljeno u obliku variva ili salata, raznovrsne supe, sve vrste tzv. mršavog mesa sa kojih je odstranjena masnoća, mleko i mlečni proizvodi sa niskim procentom mlečne masti i sve to najmanje 5 do 6 puta dnevno! Takođe, fizička aktivnost mora biti sastavni deo životnog stila. Ako se ne bavite nikakvim sportom, možete raditi nešto korisno: obrađivati baštu, sređivati garažu ili se baviti bilo kojim drugim fizičkim poslom. Čak i jednosatna šetnja nešto bržim korakom može imati dugoročno pozitivne efekte.
Naravno, ne treba zaboraviti da je potrebno i malo matematike. Naime, nove stvari koje moraju svi dijabetičari da nauče jesu koliki je glikemijski indeks određenih namirnica (GI je indeks koji označava sposobnost hrane da povisi nivo šećera u krvi), jer će im to u značajnoj meri pomoći da kontrolišu svoju bolest. Dijabetičari moraju imati vagu ili u dovoljno tačnoj meri moraju znati koliki je GI namirnice koju konzumiraju u svojim obrocima. Na taj način, putem dobro izbalansirane ishrane, do prelaska na tretman insulinom ne mora ni da dođe.
Ali, šta je sa onima koji spadaju u tzv. rizičnu grupu? Zlata vredan savet o umerenosti u jelu i piću, koji se najbolje može primeniti u svakodnevnom životu dijabetičara, važi i za one koji imaju povećan faktor rizika za oboljevanje od dijabetesa. Poslednjih godina su opsežna istraživanja širom sveta pokazala da postoje određene namirnice koje mogu značajno umanjiti šanse za razvoj šećerne bolesti.

Zeleno lisnato povrće i voće.Redovna konzumacija voća i zelenog lisnatog povrća može sniziti rizik od oboljevanja i do 20%. Američki istraživači su, prateći zdravlje i analizirajući prehrambene navike preko 70.000 ispitanika tokom 18 godina, došli i do zaključka da je veoma bitno uzimati voće u svom prirodnom, neprerađenom obliku. Ako mislite da je čaša soka isto što i nekoliko stotina grama svežeg voća, niste u pravu. Naime, zbog velike količine šećera u sokovima, koji se zbog tečnog oblika vrlo brzo apsorbuje, rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 se konzumacijom sokova povećava za 18%.

Kafa i čaj. Osobe koje svakodnevno piju kafu ili čaj, naravno, u umerenim količinama, imaju manji rizik od oboljevanja od šećerne bolesti. Međutim, ne zahvaljujući kofeinu već antioksidantima koji su prisutni u napicima kao što su zeleni čaj ili kafa bez kofeina! Nakon 18 studija i preko pola miliona ispitanika, istraživači sa Sidnejskog Univerziteta u Australiji su dokazali da dnevna konzumacija 3 do 4 šoljice kafe ili čaja smanjuje rizik najmanje 20%.

Integralne žitarice. Na osnovu podataka prikupljenih od 200.000 Amerikanaca, dnevni unos od oko 500 g belog pirinča povećava rizik od 17% za dobijanje dijabetesa tipa 2. Ako u svom jelovniku zamenite beli pirinač smeđim, te uvrstite proizvode od celih zrna žitarica, možete čak za trećinu sniziti rizik od oboljevanja od šećerne bolesti. Smeđi pirinač ima nizak glikemijski indeks pa zato ne prouzrokuje naglo povećanje koncentracije šećera u krvi.

Magnezijum. Magnezijum je veoma važan za pravilno funkcionisanje nekoliko enzima koji su ključni za preradu glukoze u organizmu.Unos dovoljnih količina magnezijuma može čak prepoloviti šanse za razvoj dijabetesa melitusa. Dvadesetogodišnja studija Univerziteta Severne Karoline u SAD pokazala je da osobe koje, na svakih 1000 kcal u proseku, unose oko 200 mg magnezijuma, imaju oko 47% manje šanse da obole od šećerne bolesti koja se najčešće javlja oko 40. godine života.

Depresija. Ako patite od depresije, vaši izgledi da obolite od dijabetesa su značajno veći. Iako je uobičajeno da uz osobe s depresijom po pravilu ide i rizično ponašanje tipa pušenje, kao smanjena fizička aktivnost koja vodi do gojaznosti, a to su sve faktori rizika za dijabetes tipa 2, glavni uzrok jeste povišen nivo hormona stresa kortizola koji negativno utiče na efekat insulina. Važno je shvatiti da je depresija bolest koja se mora lečiti, kako bi se izbegao niz drugih.

Svi ovi saveti mogu biti korisni i mogu vam pomoći da izbegnete sudbinu koju dele milioni. Naučite sebe, ali i svoju decu, da smo mi sami odgovorni za svoje zdravlje i da neumerenost i neznanje imaju visoku cenu koju ne morate nužno i vi da platite.

POGLEDAJTE JOŠ:

Magnezijum u ishrani

Smejanje i zdravlje

Glikemijski indeks: Dajte prednost ‚‚dobrim" ugljenim hidratima