Zbog primamljivog ukusa, brzog osećaja sitosti i relativno niske cene, orah i lešnik su omiljena grickalica... Tradicionalno prihvaćeno kao simbol gostoprimstva, malo je poznato da medicina definiše jezgrasto voće, zahvaljujući visokom sadržaju nezasićenih masnih kiselina i kao neizbežni sastojak pravilne ishrane.

Dilema: orah, lešnik ili badem i nije toliko važna, s obzirom na to da svo jezgrasto voće čak i u malom pakovanju sadrži dovoljno zdravih sastojaka koji obaraju koncentraciju lošeg holesterola u krvi (LDL holesterol) i obnavljaju endotelne ćelije zidova krvnih sudova. Oba faktora smanjuju rizik od intravaskularne tromboze čime se smanjuje rizik za nastanak srčanih i moždanih udara. Ove činjenice još uvek nisu utemeljene čvrstim naučnim dokazima, pa ih nacionalni odbori za hranu i lekove najčešće stidljivo publikuju u obliku saveta.

Popularne grickalice sadrže:
- Nezasićene masne kiseline.
Još uvek nije u potpunosti jasno na koji način, ali je dokazano da nezasićene masne kiseline uspešno balansiraju metabolizam masti i smanjuju rizik od ateroskleroze.
- Omega-3 masne kiseline.
Čini se da ove vrste kiselina smanjuju rizik od poremećaja srčanog ritma i infarkta srca. Takođe se nalaze i u ribi i ribljem ulju, a za osobe sa slabijim afinitetom prema ribi jezgrasto voće predstavlja i te kako dobru alternativu.
- Vlaknaste materije.
Svo jezgrasto voće obiluje vlaknastim materijama koje olakšavaju varenje hrane, stvaraju osećaj sitosti i smanjuju resorpciju masti u crevima. Osim toga, imaju veliku ulogu u prevenciji dijabetesa.
- Vitamin E.
Po nekim istraživanjima vitamin E ne samo što usporava razvoj ateroskleroze, već doprinosi regresiji već formiranih aterosklerotskih plakova. Ovim dejstvom utiče se na dalji tok bolesti i njenih komplikacija kao što su infarkti mozga i srca.
- Biljne sterole.
To su supstance koje pomažu obaranju nivoa ukupnog holesterola. Savremena prehrambena industrija obogaćuje neke proizvode (npr.: margarin, sok od pomorandže) biljnim sterolima, ali ih orah, badem i lešnik sadrže kao prirodne sastojke.
- L-arginine.
Ova amino kiselina povećava elastičnost krvnih sudova i smanjuje mogućnost taloženja trombocita na njihovim zidovima. Na taj način se smanjuje rizik od formiranja krvnih ugrušaka, što za posledicu ima infarkt tromboziranog organa.

Koja količina se smatra zdravom?
Glavni sastojak jezgrastog voća (oko 80%) su masti. Iako su masti biljnog porekla zdravije u odnosu na životinjske, njihovim sagorevanjem se oslobaća mnogo kalorija, koje mogu biti višak u ishrani. U tom smislu moramo biti umereni i jezgrasto voće koristiti kao zamenu za zasićene masti iz mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Prema savetu američke agencije za hranu i lekove (FDA - Food and Drug Administration) dnevni unos šake lešnika, oraha, badema ili kikirikija (42, 5 g/ dan) može smanjiti rizik od srčanih oboljenja, ali ne zaboravite da ovaj detalj treba shvatiti samo kao dopunu celokupnoj zdravoj dijeti.

Da li je važno koju vrstu jezgrastog voća jedemo?
Najverovatnije DA. Orah je najispitivanije jezgrasto voće i dokazano sadrži najviše omega-3 masne kiseline, dok badem, lešnik i kikiriki imaju pozitivan efekat na rad srca i krvnih sudova. Ne zaboravite da vaše namere uvođenju jezgrastog voća kao dodatka zdravoj dijeti može pokvariti lešnik prekriven masnom, punjenom čokoladom, koncentrovanim šećerom ili gomilom soli. Ovaj oprez ne treba da zaboravite ni tokom predstojećih praznika gde za bogatim trpezama ne retko nailazimo na orah u kombinaciji sa medom koji tradicionalno važi kao pouzdan afrodizijak.

Autor teksta: dr sci med Živojin Jonjev, kardiohirurg, načelnik Odeljenja za koronarnu hirurgiju, Institut za KVB Vojvodine, Sremska Kamenica.

POGLEDAJTE JOŠ:

Orasi i lešnici - hleb budućnosti

Porodični informator za zdraviju budućnost

Afrodizijaci - ima li ih ili ne?