Ovaj medicinski fenomen je po prvi put opisao irski lekar Semjuel Bek 1819. godine, a naziv francuski paradoks dao mu je dr Serž Reno iz Bordoa 1992. godine. Međutim, niko tada nije ni sanjao da će promocija njihovog zapažanja napraviti imperiju pre svega kalifornijskim vinarima.
Medijski publicitet ovom fenomenu doprinela je jedna od najpopularnijih američkih TV emisija 90-tih godina 20. veka, 60 minuta, u kojoj je alkohol, a pre svega crveno vino, predstavljeno kao eliksir koji smanjuje učestalost srčanih oboljenja čak za neverovatnih 44%. Vinarije su odmah pokrenule kampanju za priznavanjem crvenog vina kao zdrave hrane, a naučnici su dobili domaći zadatak da francuski paradoks konačno dobije prihvatljivo naučno objašnjenje.
Sumnju u postojanje francuskog paradoksa postavila je Svetska zdravstvena organizacija (WHO), koja je u periodu od 1990-2000. godine registrovala učestalost srčanih oboljenja u Francuskoj na sličnom nivou kao u zemljama u okruženju. Sa druge strane Britanska Fondacija Srce objavljuje 1999. godine podatak da je učestalost koronarne bolesti kod muškaraca između 35-74 godina 115 na 100, 000 stanovnika u SAD, dok je taj broj u Francuskoj svega 83. Kao šlag na francusku paradoksnu tortu stiže i podatak od Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) koja potvrđuje povećanu količinu masti u francuskoj ishrani u odnosu na američku tradicionalnu dijetu (108:72 g/na dan), pre svega zbog konzumiranja putera, masnih sireva i svinjetine. Francuski paradoks zaista postoji, ali šta je onda razlog za njegovo postojanje?
Odgovor na to pitanje još uvek nije sa sigurnošću poznat. Međutim, identifikovana su jedinjenja koja mogu biti odgovorna za prevenciju srčanih oboljenja, a sva se u većim količinama nalaze u osnovnom francuskom piću - crvenom vinu.
Jedno od njih je flavonoid resveratol. Otkriven je 2008. godine kao biljni proizvod koji se u znatnijim količinama stvara prilikom napada patoloških bakterija i gljivica. Smatra se glavnim faktorom u procesu usporavanja starenja, smanjenja srčane ateroskleroze i prevencije karcinoma. Prema rezultatima naučne kompanije Sirtris, resveratol ne deluje samostalno, već aktivira drugu aktivnu supstancu sirtuins koja znatno produžava život crvima i mušicama u laboratorijskim uslovima. Ovaj enzim postoji i u višim organizmima, pa i u čoveku i nazvan je Sir2 enzimom. Dva Sirtrisova leka koja aktiviraju Sir2 uključena su u fazu II kliničkih ispitivanja, a manje od godinu dana posle britanski farmaceutski gigant GlaxoSmithKline kupio je Sirtris kompaniju za fantastičnih 720 milliona američkih dolara!
Istraživanje resveratola i dalje traje, a pažnja je nedavno preusmerena na jedinjenja iz grupe oligomeričnih procijanida. Njihova koncentracija povećana je u zrncima semena grožđa kod više od 165 vrsta evropskog porekla koje potiču iz regiona ‚‚dugovečnosti". Najzanimljiviji je region Gers u južnoj Francuskoj čije crveno vino sadrži procijanide u količini koja premašuje 1 g/l. Preliminarna klinička ispitivanja pokazuju da 200-300 mg procijanida značajno snižavaju povišen krvni pritisak, smanjuju srčane i moždane udare, što znači da dve manje čašice crvenog vina bogatog procijanidima (125ml/dnevno) imaju blagotvorni efekat po zdravlje čoveka. Trik u procijanidima leži i u njihovom uticaju na smanjenje resorpcije malondialdehida iz hrane. Ovo jedinjenje smatra se odgovornim za ubrzanje razvoja ateroskleroze, šećerne bolesti i nekih tumora. Značaj crvenog vina podignut je na još viši nivo posle nedavnog otkrića naučnika sa Masačusets Univerziteta da se rešenje za Alchajmerovu bolest takođe nalazi u crvenom vinu. Sve ovo bazirano je na rezulatima eksperimentalnih studija na životinjskim modelima, a njihova klinička potvrda na ljudskom organizmu tek predstoji.
Odgovor na postojanje francuskog paradoksa verovatno leži i u detaljnijoj analizi francuske tradicionalne ishrane pri čemu:
- Preko 80% masti stiže iz mlečnih proizvoda (punomasano mleko, sir, jogurt) ili biljnih izvora masti.
- Mlečni proizvodi takođe obezbeđuju raniji osećaj sitosti što smanjuje ukupnu količinu unete hrane i bolje varenje prethodno unete hrane.
- Veći unos ribe, bar tri puta nedeljno.
- Manji unos koncentrovanog šećera - američka dijeta bazirana na malo masti obično sadrži veću koncentraciju šećera, sadržanu u međuobrocima i bezalkoholnim gaziranim pićima.
- Retki međuobroci i izbegavanje brze, gotove ili do pola spremljene, pržene hrane.
Ova i slične analize ukazuju da je veoma teško identifikovati jednu namirnicu odgovornu za lošu ili dobru dijetu, već da se radi o skupu više jedinjenja koja utiču na dugovečnost i dobro zdravlje.
Bilo kako bilo, francuski paradoks i mit o crvenom vinu i dalje opstaju kao nezaobilazna tema medicinske stručne javnosti, a ostalima ne preostaje ništa drugo nego da u to ime nazdrave... Živeli!

POGLEDAJ JOŠ:

Jezgrasto voće za zdravije srce

Alkohol: rizik ili ne?