Energetska pića: za i protiv

Autor: dr sci med Živojin Jonjev

U poslednjih desetak godina, zahvaljujući dobrom marketingu, osim Red Bull-a pojavila se čitava paleta sličnih proizvoda - Guarana Fast Energy, Sinalco EnergiS, Booster i drugi. Energetska pića se, pre svega, koriste za brzu obnovu mišićne snage, poboljšanje raspoloženja, budnosti i bolju memoriju. Međutim, malo je poznato da energetska pića dovode do poremećaja srčanog ritma, nekontrolisane hipertenzije (povišenja krvnog pritiska) i drugih, ozbiljnijih komplikacija kao što su sklonost ka disekcijama aorte tj. raslojavanje zida aorte i njeno posledično pucanje i pogoršanje već postojeće koronarne bolesti. Retki su proizvođači koji precizno naglašavaju da se proizvod ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina, trudnicama, dojiljama, osobama sa srčanim tegobama, kao i osobama preosetljivim na kofein.
Osim tinejdžera i sportista, energetska pića sve češće koriste profesionalni vozači, radnici obezbeđenja, noćni čuvari, studenti tj. ljudi koji žele da smanje umor, odlože san i povećaju koncentraciju i budnost. Energetska pića imaju u svom sastavu čitav niz aktivnih supstanci, a receptura pića razlikuje se od proizvođača do proizvođača. Sastojci koji se nalaze u svakom od njih su kofein i saharoza (vrsta šećera). Većina pića sadrži vitamine, posebno grupe B, amino kiseline, pre svih taurin i biljne dodatke (Ginko, Ginseng, Echinacea i dr.). Posebno interesantni dodaci su Guarana (kofeinski ekstrakt iz južno američkih biljaka) koji ima veoma kontroverzna dejstva i efedrin kojeg i klinički koristimo za stimulaciju kardiovaskularnog sistema. A što se tiče dejstva i razloga prisustva pomenutih sastojaka u energetskim pićima, nesporne činjenice su da je:

• Šećer (saharoza) osnovni izvor energije pića. Veoma se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i obezbeđuje veliku količinu energije potrebnu za rad i dodatne napore. Takođe daje sladak ukus piću što ide u prilog činjenici da je šećer u ovim pićima koristan i skoro nezamenljiv.
• Vitamini B grupe omogućavaju oslobađanje energije iz šećera. S obzirom na to da njih putem pravilne ishrane unosimo u dovoljnim količinama, nije u potpunosti jasna njihova potreba u energetskim pićima.
• Prisustvo amino kiselina (sastojci proteina) takođe nije u potpunosti objašnjeno. Pretpostavlja se da taurin učestvuje u mišićnoj kontrakciji, posebno srčanoj kontrakciji što dovodi do kratkotrajnog povećanja snage srčanog mišića. Ovde takođe važi pravilo da se evropskom dijetom sa visokim sadržajem proteina i taurin unosi u dovoljnoj količini, pa je u praksi veoma retko primetan njegov deficit.
• Biljni dodaci poznati su u narodu kao posebni zaštitinici zdravlja. Međutim, retki su naučni podaci koji potkrepljuju tu tezu za biljne ekstrakte u energetskim pićima. Većina biljnih ekstrakata nema štetno dejstvo iako u kombinaciji sa alkoholom, lekovima i kofeinom neki od njih mogu da imaju i štetne posledice po zdravlje.
• Guarana je najčešći sinonim za kofein i ima izuzetno stimulativno dejstvo. Ovakav uticaj vidi se kako na poboljšanju fizičkih, tako i psihičkih sposobnosti. Malo je poznato da ovaj efekat deluje kao "batina sa dva kraja". Prekomerna doza kofeina znatno smanjuje fizičke sposobnosti pojedinca i dovodi do poremećaja kardiovaskularnog sistema u smislu nekontrolisane hipertenzije, ubrzanog rada srca i poremećaja srčanog ritma. Važno je napomenuti da svaki od ovih sastojaka u kombinaciji jedan sa drugim, kao i u kombinaciji sa nikotinom i alkoholom znatno pojačava svoje dejstvo i može da dovede do nesagledivih posledica po zdravlje pojedinca.
• Efedrin se ređe nalazi u energetskim pićima. Klinički je dokazan kao snažan stimulator srčanog rada i osim poboljšanja srčanih funkcionalnih karakteristika dovodi i do značajnog porasta krvnog pritiska. Ima kratkotrajno dejstvo jer se brzo razgrađuje u manje fragmente koji gube prethodni potencijal.

Da li energetska pića mogu da zamene obrok?

Iako energetska kofeinska pića obezbeđuju kalorije (pre svega iz šećera) i vitamine, ona ne mogu da budu tretirana kao redovan obrok. Energetska pića ne sadrže dovoljnu količinu proteina, minerala, biljnih vlakana i drugih sastojaka neophodnih za normalno funkcionisanje čovekovog tela, pa je kratak odgovor NE.

Kofein i zdravlje

Većina potrošača u mlađem životnom dobu je relativno dobrog stanja kardiovaskularnog sistema, pa je malo verovatno da će jedno piće ovog tipa dovesti do neke katastrofe. Međutim, obaveza je naglasiti da ova pića imaju potencijal da dovedu do nekog kardiovaskularnog incidenta, naročito ukoliko se unese više pića u kratkom intervalu ili ako se energetska pića kombinuju sa nikotinom i alkoholom. Energetska pića su stimulansi, a alkohol depresor, što otežava određivanje stepena intoksikacije alkoholom. Sa druge strane, oba pića pojedinačno dovode do dehidratacije organizma (nedostatka vode) putem dva odvojena biohemijska mehanizma. Zato, vodite računa koliko često pijete energetske napitke. Pravilo koje važi za skoro sve aktivne supstance glasi: u jednoj dozi su lek, a u nekoj drugoj otrov.

Kofein u energetskim pićima

Energetska pica na našem tržištu imaju visok sadržaj kofeina od oko 80 mg po limenci ili preko 300 mg/l. To je znetno vise od kofeina u prosečnoj šoljici kafe, duplo vise u odnosu na šolju čaja I 2-3 puta vise u odnosu na sadržaj kofeina u gaziranim bezalkoholnim pićima (Coca Cola, Pepsi, Fanta, Sprite i slično).

Dr sci med Živojin Jonjev je naš istaknuti kardiohururg. Načelnik je odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a doktorsku tezu i specija-lizaciju iz kardiohirurgije radio je na prestižnim univerzitetima u SAD-u (Čikago i Sent Luis). Autor je više naušnih radova nagrađivanih i publikovanih u najeminentnijim svetskim stručnim časopisima, a čitaocima preporučujemo nje-govu prvu autorsku knjigu "SRCE" - porodični informator o bolestima srca.  Kako je prevencija kardiovaskularnih bolesti najjeftiniji, najracionalniji i najefikasniji put za smanjenje ogromnog morbiditeta i mortaliteta koji danas postoji u našoj zemlji, ova knjiga daje ogroman doprinos u edukaciji stanovništva, jer saznanja o faktorima rizika za koronarnu bolest predstavljaju preduslov za menja-nje loših navika kao što su: pušenje, prekomerna i neadekvatna ishrana, i stvaranje dobrih navika poput redovnih kontrola krvnog pritiska i visine šećera u krvi, redovnog upražnjavanja fizičke aktivnosti, racionalizacija i prevazilaženje stresa.

Od ovog broja, dr Jonjev će odgovarati i na pitanja čitalaca. Pitanja u vezi sa prevencijom kardiovaskularnih bolesti kao i posebnim režimima ishrane i ponašanja nakon hirurških intervencija, šaljite na adresu redakcije.

Kako do knjige?

SOLARIS knjižara, Novi Sad, Sutjeska 2 (SPENS)

Telefoni: 021/6624-387; 488-2324; 472-4200

Web: http://www.ctsnet.org/home/zjonjev

http://www.srce.in.rs