Nijedan trud nije uzaludan, i zbog toga vredi još jednom objasniti osnovne principe pravilne ishrane koji mogu dovesti do normalizacije nivoa šećera u krvi, pa čak i izlečenja, ako je u pitanju dijabetes tipa 2, koji je najčešće povezan sa gojaznošću.

Osnovna načela ishrane
Ishrana dijabetičara razlikuje se u zavisnosti od vrste ove bolesti. Osoba koja boluje od dijabetesa tipa 1 (insulinozavisnog), obroke mora prilagoditi delovanju insulina i fizičkoj aktivnosti. Dnevno treba da uzima 5 do 6 obroka u određenim vremenskim intervalima i obavezno da vodi računa o pravilnoj raspodeli skrobne hrane (složenih ugljenih hidrata). Posebno je važan poslednji dnevni obrok, koji se uzima neposredno pre spavanja da u toku noći ne bi došlo do pada nivoa glukoze u krvi (hipoglikemije). Osobe koje se ne leče insulinom i gojazne osobe sa šećernom bolešću koje se leče samo dijetom, hranu moraju raspodeliti u više obroka (najmanje tri), a neophodno je i da između obroka često uzimaju voće. Ishrana dece obolele od šećerne bolesti mora prema sastavu i količini hrane da odgovara ishrani zdravog deteta kako bi omogućila normalan rast i razvoj.

Generalno, ishrana obolelih od šećerne bolesti mora da bude raznovrsna i da sadrži sve vrste namirnica kao kod zdravih ljudi. Izostavljaju se, naravno, šećer i slatkiši, a ograničava se upotreba hleba i testenine. Ljudi često zaboravljaju da je kašika brašna isto što i kašika šećera! Takođe, dijabetičari ne bi trebalo da uzimaju hranu koja sadrži životinjske masnoće, jer one u sebi imaju zasićene masne kiseline koje deluju na zadebljanje unutrašnjih zidova krvnih sudova.

Hleb i testenine
Hleb, peciva, žitarice i testenine najbogatiji su izvor ugljenih hidrata što je razlog da je u jelovniku dijabetičara strogo ograničena njihova upotreba. Ove namirnice sadrže i belančevine, masti, mineralne soli i vitamine. Razne vrste hleba ne sadrže istu količinu ugljenih hidrata, ali su razlike zanemarljive. Recimo 100 g crnog i raženog hleba sadrži 53, 36 g odnosno 51, 38 g ugljenih hidrata, a belog hleba 54, 32 g. Dvopek, prepečeni hleb i tost imaju veću količinu uobičajenih sastojaka hleba, pošto je iz njih potpuno ili delimično odstranjena voda. Međutim, sadrže 30% više ugljenih hidrata, 60% više belančevina, kao i 80% više masti od običnog hleba! Sve vrste testenina, griz i sve vrste brašna (pšenično, kukuruzno, raženo i dr.) treba po sadržaju ugljenih hidrata tretirati na isti način kao dvopek.

Povrće
Jelovnik dijabetičara (kao, uostalom, i zdravog čoveka) treba da sadrži najviše povrća. Pored belančevina, masti, mineralnih soli i vitamina, povrće sadrži i ugljene hidrate kojima su naročito bogati pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla i crni luk, pa stoga njihov unos treba ograničiti. Povrće koje sadrži manje ugljenih hidrata može da se koristi u neograničenim količinama: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol. Smrznuto, konzervisano i sušeno povrće konzumira se u količini dvostruko manjoj nego sirovo. U salate treba stavljati minimalnu količinu masnoće ili kisele pavlake sa 12% mlečne masti. Razne vrste pikantnih, gurmanskih salata, koje sadrže mesa, jaja, majonez, kisele ili slatke pavlake, treba izbegavati ili uzimati u ograničenim količinama.

Voće i prerađevine od voća
Voće je najprirodniji desert i najbolja zamena za slatkiše. Sadrži belančevine, masti, mineralne soli, vitamine, vlakna i, naravno, ugljene hidrate, a prema sadržaju ovih hranljivih materija deli se u tri grupe:

Voće koje sadrži malo ugljenih hidrata pa se može uzimati u većim količinama - jagode, maline, kupine, borovnice, lubenice, ribizle, višnje, limun, dinje, pomorandže, mandarine.
Voće sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim količinama - kajsije, breskve, šljive.
Voće sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo ograničena - jabuke (slatke i kisele), trešnje, kruške, grožđe, banane, sveže smokve, ananas, mango, avokado i dr.
Energetska vrednost 1 g ugljenih hidrata je 4 kcal. Poželjno je da se voće konzumira sirovo, ali ukoliko ga probavni sistem ne podnosi u takvom stanju, može se pripremiti na razne načine: kuvanjem (kompot, pire, kitnikez, žele i dr.) i pečenjem (jabuka, dunja i dr.).

Suvo voće (grožđe, šljive, smokve, urme, datule, kruške, borovnice i dr.) sadrži 5-6 puta više ugljenih hidrata od sirovog voća pa ga dijabetičari smeju uzimati u veoma ograničenim količinama. Takođe, orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći, semenke i njihove industrijske prerađevine po količini ugljenih hidrata slični su vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Iako u odnosu na sirovo voće sadrže mnogo više belančevina (suštinski pripadaju grupi zamena za meso), veliki sadržaj masnoća razlog je da se sve vrste koštunjavog voća smeju koristiti u vrlo malim količinama (100 g oraha = 620 kcal). Industrijska prerada voća, na dijetetski način, obogatila je tržište različitim vrstama džemova, koji su izvanrednog ukusa, a korisni su i u jelovniku i zdravih osoba.

Mleko i mlečni proizvodi
Ovi proizvodi su bogat izvor belančevina koje su neophodne za rast, razvoj i obnovu tkiva, kao i za očuvanje opšteg zdravlja. Pored belančevina sadrže i masti, ugljene hidrate, minerale i soli, pa u dobroj meri mogu da postanu jeftina zamena za meso. Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka, a najbolje je poluobrano i obrano jer sadrži manje masti (2, 8%, 1, 6% ili 0, 5%), dok količina belančevina ostaje nepromenjena. Od mlečnih proizvoda najkorisniji su proizvodi od kravljeg mleka i mladi sirevi, pošto sadrže najviše belančevina. Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju određenu prednost nad čistim mlekom. Upotrebu starih i zrelih sireva treba ograničiti. Dijabetičari bi trebalo da u toku dana uzimaju oko pola litre mleka, jogurta i drugih mlečnih proizvoda, a u zavisnosti od toga koliko su uneli mesa i mesnih prerađevina.

Meso, mesni proizvodi, ribe i jaja
Ove namirnice dobri su izvori visokokvalitetnih belančevina. Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa, ali prednost imaju ona mlađa i nemasna. Iznutrice, džigericu (pileću i teleću), srce, belu džigericu (pluća), treba konzumirati najviše dva puta mesečno a izbegavati jezik, bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak, kao i meso divljači. Mesne prerađevine poželjno je uzimati u što čistijem obliku, sa što manje aditiva i masnoća. Prednost imaju stišnjene pileće i ćureće grudi, sušeno meso, pršuta.
Dijabetičari mogu da koriste sve vrste rečnih i morskih riba i školjki. Girice i pojedine vrste ribe koje se pripremaju prženjem ili pohovanjem treba izbegavati. Prerađevine od riba sadrže veliku količinu masnoća pa ih treba ređe upotrebljavati.
Jaja, kao i mlečni proizvodi, spadaju u najjeftiniji izvor namirnica bogatih belančevinama. Dijabetičari mogu da koriste 2 žumanca nedeljno ili 4 do 6 belanaca. U dijetetskoj ishrani kajganu treba praviti uvek u odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca, itd.) i pripremati je bez ulja na teflonu.

Masnoće
Masnoća je u ishrani dijabetičara (i zdravih ljudi) glavni izvor energije. Ako se unese u većoj količini nego što su stvarne potrebe organizma, doći će do stvaranja masnih naslaga, debljanja. Dijabetičari mogu da koriste sve vrste masnoća, ali prednost imaju hladno ceđena ulja, pre svih maslinovo, ali i ostala, naravno, u ograničenim količinama. Ređe se mogu koristiti male količine čvrstih masnoća kao što je puter. Suva slanina, čvarci, kavurma i slične namirnice imaju visok energetski sadržaj i treba ih izbegavati. (100 gr ovih namirnica sadrži od 600 do 800 kcal). Energetska vrednost 1 g masnoće je 9 kcal.

Zaslađivači
Veštački zaslađivači su, uz fruktozu (voćni šećer) i ječmeni slad (malteks) jedini artikli koji dijabetičari smeju da koriste da bi hrani obezbedili skladak ukus. Različitog su hemijskog sastava, neškodljivi za opšte zdravlje i sa minimalnim energetskim sadržajem, ali je njihova upotreba ogreničena. Zaslađivačima se koriguje ukus napitka (mleko, kafa, čaj, limunada, oranžada, voćni sokovi i dr.) i dijetetskih poslastica i deserata (kolači, kompoti, džemovi, želei). Dozvoljeni dnevni unos ovih proizvoda naznačen je na pakovanju.

Alkoholna i bezalkoholna pića
Ove namirnice mogu da budu deo svakodnevnog jelovnika svakog dijabetičara, pod uslovom da je njihov unos strogo kontrolisan. Sva alkoholna pića sadrže ugljene hidrate, nešto belančevina i, naravno, alkohol, koji ima visok energetski sadržaj (naročito žestoka pića), što podrazumeva energetsko obračunavanje u okviru jelovnika. (1 g alkohola = 7 kcal).

Bezalkoholna pića sadrže različite količine šećera i u zavisnosti od toga mogu da imaju zanemarljivo malo ili veoma veliko energetsko opterećenje, pa ih treba koristiti sa velikim oprezom. Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju sveže, kuvane, dinstane, pečene u teflonskoj posudi, aluminijumskoj foliji ili na roštilju. Pržena i pohovana hrana ne preporučuje se dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.

Dijetetska ishrana podrazumeva upotrebu različitih namirnica u određenim količinama, što znači da zadatak i nije tako težak kao što se može čini. Stvaranje novih navika je najteži deo posla, ali ako time postajete gospodar svog zdravlja, imaćete motiv koji će vam pomoći da istrajete.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Pogled u tanjir - korak napred do zdravlja

Kako smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2?