Bez kiseonika nema života i to svi znamo. Opet, koliko god da je kiseonik esencijalan za održavanje života, prilikom procesa sagorevanja dešavaju se i hemijske reakcije koje nemaju povoljne aspekte po zdravlje. U pitanju je stvaranje slobodnih radikala – hemijskih spojeva koji imaju osobinu da su izuzetno reaktivni pa se lako vezuju s materijama sa kojima dolaze u kontakt, čime remete ravnotežu molekula predstavljajući opasnost po zdravlje.
Kako postići ravnotežu
Da se priroda pobrinula za apsolutnu ravnotežu postaje vrlo očigledno kada obratimo pažnju na namirnice i njihov uticaj na zdravlje i vitalnost; Tako, u prirodi svuda oko nas postoje materije koje su sposobne da spreče, odnosno umanje negativne posledice oksidacije. Materije koje štite ćelije od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala zovu se antioksidansi. Oni snižavaju energiju slobodnih radikala, sprečavaju njihov nastanak ili prekidaju tok oksidacije čime pomažuodržavanju hemijske ravnoteže u ćelijama, da bi krajnji rezultat bio čitav niz povoljnih procesa za ljudski organizam i zdravlje čoveka:
• usporavanje nezaustavljivog procesa starenja,
• snižavanje količine holesterola u krvi,
• smanjenje rizika od arterioskleroze,
• detoksikacija kancerogenih materija,
• smanjenje rizika od nastanka raka,
• suzbijanje rasta tumora,
• zaštita od hroničnih plućnih bolesti poput astme, bronhitisa i emfizema,
• usporavanje napredovanja Alchajmerove bolesti,
• odbrana od štetnih posledica duvanskog dima i
• zaštita od ekoloških zagađivača.
Antioksidansi u hrani
Svaki organizam ima sopstvene odbrambene snage kojima može da savlada određenu količinu slobodnih radikala. Radi se o prirodnim antioksidansima, a kapacitet njihovog stvaranja zavisi od genetskih predispozicija, pola, starosti ali i navika u ishrani. Budući da na prva tri faktora (genetsko nasleđe, starost i pol) ne možemo uticati, kao jedino oružje u borbi protiv slobodnih radikala ostaje nam pravilna ishrana.
Najvažniji antioksidansi koje bi ishranom trebalo unositi u organizam su:
• beta karoten
• vitamin A
• vitamin C
• vitamin E
• selen
Prema nekim istraživanjima kožu od ultravioletnog zračenja može zaštiti dnevna doza od 25 mg beta-karotena i 335 mg vitamina E, s napomenom da oni koji uprkos opasnosti od zračenja žele dugo da borave na intenzivnom suncu, moraju početi sa unosom ovih supstanci najmanje 6 sedmica pre početka sunčanja.
Vitamin E
Vitamin E sprečava oksidaciju masti, vitamina A, selena, nekih oblika vitamina C i oksidaciju LDL (lošeg) holesterola čime smanjuje rizik od pojave ateroskleroze. Takođe,  smanjuje rizik od srčanog udara, a budući da ima diuretičko dejstvo, snižava krvni pritisak. Ovim se lista pozitivnih funkcija vitamina E ne završava - on smanjuje rizik od spontanog pobačaja, nastanka Alchajmerove bolesti I različitih oblika raka. Zatim, otklanja umor, usporava starenje ćelija, ubrzava zaceljivanje opekotina, sprečava nastanak debelih ožiljaka, pomaže kod istegnuća mišića, sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Vitamina E u većim količinama ima u soji, pšeničnim klicama, biljnom ulju, oraščićima, lisnatom povrću, spanaću, zrnima žitarica i žumancetu.
Selen
Selen je mineral s moćnim antioksidansnim dejstvom. Deluje sinergijski s vitaminom E, tako da se povećava snaga i jednog i drugog antioksidansa. Selen je izuzetno bitan za stvaranje glutation peroksidaze - glavnog antioksidansa tela koji se nalazi u svakoj ćeliji. Pomaže u smanjenju rizika od bolesti kardiovaskularnog sistema I srčanog udara i učestvuje u zaštiti od različitih vrsta raka. Ovaj mineral doprinosi održavanju mladalačke elastičnosti tkiva, ublažava valunge i nelagodu u menopauzi, pomaže u lečenju i sprečavanju pojave peruti, a povećava I broj spermatozoida čime doprinosi većoj plodnosti muškaraca. U velikim količinama je toksičan pa se preporučuje uzimanje u namirnicama koje ga sadrže, bez dodatnog unošenja čistog selena. Najbolji prirodni izvori selena su plodovi mora, džigerica, pšenične klice, mekinje, tunjevina, luk, paradajz, brokoli, beli luk i integralni pirinač.