Ovaj ozbiljan zdravstveni problem može imati čak i smrtonosan ishod ali, srećom, tako teške alergije su izuzetno retke. Osim toksičnih reakcija na hranu ili komponente iz hrane koje se javljaju kod svih osoba koje konzumiraju hranu zaraženu bakterijama ili otrovom, postoje i netoksične reakcije koje se javljaju samo kod preosetljivih osoba. Ova druga vrsta reakcije može biti alergijska, koju pokreću imunološki mehanizmi i nealergijska, odnosno reakcija nepodnošenja koja nije uzrokovana imunološkim mehanizmima. Alergijske reakcije na hranu često su posredovane antitelima imunoglobina E (IgE) i mogu se javiti u bilo kom životnom dobu mada se kod dece javljaju češće zbog nedovoljne zrelosti imunološkog sistema. Budući da je imunološki sistem najaktivniji na mestima koja su najviše izložena spoljnim uticajima, koža, nos, pluća, i gastrointestinalni, odnosno sistem za varenje, i alergijske reakcije najčešće su kožne, ili se odlikuju pečenjem, svrabom i otokom jezika, usta, nepca ili ždrela.
Reakcija sistema za disanje može imati simptome astme i alergijskog rinitisa, a sistem za varenje reaguje grčevima u stomaku, povraćanjem i prolivom. Ovi simptomi mogu izazvati dijareju i nedostatak kalijuma i vode u organizmu i o tome treba posebno voditi računa. Alergijske reakcije na hranu posredovane IgE antitelima mogu zahvatiti jedan ili više delova organizma i izazvati reakcije opasne po život (anafilaktički šok) pri čemu je neophodna intervencija lekara.

Simptomi alergija
Alergijske reakcije mogu se javiti bilo kada, pa neke osobe reaguju čim se sretnu s određenom namirnicom, dok se kod drugih reakcije javljaju iznenada, nakon što su godinama određenu hranu jeli bez problema. Takođe, reakcija može nastati nekoliko minuta do nekoliko sati posle konzumiranja nepoželjne namirnice a ponekad je dovoljno i samo mirisanje ili dodirivanje hrane.
Većina alergija povezana je s IgE antitelima, a one koje nisu izuzetno je teško dijagnostifikovati, zbog čega izvestan broj obolelih nikada ne dobije pravu dijagnozu.
Kada se alergija jednom pojavi ona može ostati čitavog života, a može se i povući nakon nekog vremena, poput, na primer alergije na mleko i mlečne proizvode koja se najčešće javlja kod male dece da bi se kasnije potpuno povukla. Primera radi, oko 2.5% odojčadi i dece do druge godine života alergično je na kravlje mleko što se tumači činjenicom da su belančevine kravljeg mleka obično prve strane belančevine s kojima dolazimo u kontakt.

Poznato je da se zbog unakrsne reaktivnosti kod bolesnika koji su alergični na polen mogu javiti alergijske reakcije na hranu i obrnuto. Kod bolesnika koji su alergični na polen breze na primer, česta je alergija na jabuke, sirovi krompir, šargarepu, celer, grašak, kivi i slično.

Nastanak alergije na hranu
Do alergije na hranu dolazi kada u organizam dospeju novi molekuli, takozvani antigeni, koje organizam doživljava kao potencijalno štetne. Nakon reakcije imunog sistema i antigena dolazi do lučenja histamine i sličnih supstanci koje nastoje da antigene unište. Najčešći alergeni u hrani su jedinjenja koja sadrže šećere i masnoće (glikoproteini). Namirnice koje najčešće uzrokuju alergije su kravlje mleko, jaja, riba, rakovi i školjke, žitarice, soja, kikiriki, orasi, badem, lešnik i jagode. Kod odraslih osoba, oko 90% alergijskih reakcija na hranu izazvano je kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom. Alergijske reakcije mogu biti izazvane i dodacima (aditivima), konzervansima i bojama u hrani.

Namirnice koje izazivaju alergijske reakcije
Alergijske reakcije najčešće uzrokuju kikiriki, lešnik, orah, badem, jagode, pomorandže i kivi. U slučaju alergije na orašaste plodove, treba izbaciti iz ishrane sve druge namirnice koje ih sadrže - kolače, čokoladu itd.
Pasterizovanjem mleka ne smanjuje se njegova alergogenost, a oko 50% bolesnika koji su alergični na kravlje mleko, alergični su i na kozje, i isti je i procenat onih koji su zbog alergije na kravlje mleko uzimali sojino mleko pa se kod njih razvila i osetljivost na soju. Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko, kao što smo već pomenuli, često nije trajna pojava.
Jaja su, kao namirnica, česti uzrok alergijskih reakcija i to više kod dece nego kod odraslih a belance je češći uzročnik alergijske reakcije od žumanceta. Zanimljivo je da bolesnici alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove na piletinu, iako piletinu mogu da jedu bez alergijskih posledica.
Neželjene reakcije na ribu, školjke ili rakove mogu biti alergijske i nealergijske prirode. Kod nekih osoba nakon konzumiranja plave ribe, dagnji i škampa mogu se javiti mučnina, povraćanje, grčevi - radi se o nespecifičnom (nealergijskom) oslobađanju histamina, supstanci koja učestvuje u mnogim alergijskim manifestacijama. Naravno, javljaju se i prave alergijske reakcije, naročito na ribu, rakove (rečni i morski rakovi, jastog, škampe), školjke (dagnje, kamenice, prilepci), kao i na lignje i hobotnicu. Alergijske reakcije na ribu najčešće se pripisuju pastrmki, lososu, beloj ribi, štuki, sardeli, inćunu, brancinu, tunjevini itd. Neki alergeni riba su termostabilni, a drugi termičkom obradom gube alergogenost, a jedna osoba može biti alergična na samo jednu vrstu ribe ili na više različitih vrsta ribe.
U mlađim uzrastima češće su reakcije na brašno (pšenično, ječmeno, kukuruzno), paradajz, peršun, slačicu (senf) itd. Kod nekih osoba javljaju se simptomi alergijske kijavice i astme prilikom udisanja brašna, obično prilikom profesionalne izloženosti (pekari, mlinari, kuvari i sl.), a zanimljivo je da te osobe konzumiraju srodne namirnice bez opasnosti od alergijskih reakcija. Alergije se mogu javiti, iako retko, i na začine.

Zaštita od alergijskih reakcija
Najvažnija terapija bolesnika alergičnih na hranu je eliminacijska dijeta što znači potpuno izbegavanje i izbacivanje tih namirnica iz jelovnika. Važno je informisati osobe koje su imale sistemsku alergijsku reakciju (anafilaktički šok) o merama strogog držanja eliminacijske dijete i znati u kojim se namirnicama nalaze neke alergogene supstance kada to nije očigledno (jaja u testeninama, puter od kikirikija u nekim industrijskim poslasticama i sl.). Osobe koje se podvrgavaju eliminacijskoj dijeti treba pažljivo da prave jelovnik i da paze da, zbog konstantnog izbegavanja pojedinih namirnica, ne dođe do neuhranjenosti to jest nedostatka određenih hranljivih materija u organizmu. Osobe s rizikom ponovljene teške alergijske reakcije moraju pri ruci uvek imati injekcije adrenalina i brzodelujući antihistaminik.
Ako se s lečenjem ne počne na vreme ili ako se potpuno ne izbaci hrana koja izaziva alergiju, stanje se kod velikog broja obolelih pogoršava. Osobe koje su jednom doživele anafilaktički šok trebalo bi da uvek sa sobom imaju lek za hitne slučajeve (injekciju adrenalina i antihistaminik s brzim delovanjem). Oboleli, kao i članovi njihovih porodica i uža okolina trebalo bi da budu obučeni za davanje leka jer, iako lečenje anafilaktičkog šoka nije bez rizika, najčešće je to jedini način da se osobi spase zivot.

POGLEDAJTE JOŠ:

Jačanje imunološkog sistema

Šta je to test intolerancije na hranu?

Pogled u tanjir - korak napred do zdravlja